Са одређеном врстом сезонске алергије или оне коју изазива нека намирница, сусреће се велики проценат становништва свакодневно. Обично се манифестује проблемима горњих или доњих респираторних органа, изазива умор и нервозу, а све почиње у зависности од амбијенталних услова и пренаталног периода, објаснио је др Драгиша Делић, специјалиста за плућне болести и туберкулозу, гостујући у „Новском јутру“ РТХН.
Зашто неко има а неко нема алегију и зашто не постоји јединствен образац, питање је од „милион долара“, али нема јасног одговора.
Пресудна су три фактора, објашњава др Делић, а то су пренатална хигијена мајке када је ријеч о њеној исхрани и одржавању имунитета, затим исхрана, али и некритичко коришћење антибиотика.
-Почиње од најмањег узраста да се дјеци даје антибиотик без икаквог јасног доказа да се ради о бактеријској инфекцији. Постоје озбиљне студије које показују да када узмете 100 баналних инфекција, гдје имате одређену повишену температуру и симптоме кашља, и када се одраде прецизни лабораторијски тестови, у 96% се ради о вирусним инфекцијама, док је само 4% инфекција бактеријско. А стварност је оваква, када 100 дјеце уђе у педијатсијску амбуланту, у најбољем случају половина ће изаћи са антибиотиком, казао је др Делић.
Премда алергије изазивају реакцију организма који због тога производи ИГ антитијела, ефекат алергије је сваки пут јачи када се наново изложимо алергену. За правилно третирање обољелог од алергије, прво је битно урадити квалитетну дијагностику која ће разлучити да ли је ријеч о алергији или интолеранцији на храну. Обично се ради тест са алергенима на руци или облик Елиса теста из крви, а резултати се могу разликовати за само 1%, казао је др Делић.
-Када неко има алергију, на мјесту гдје је стављен алерген, мора да искочи папула и око ње да буде црвено. Ако имате црвенило, практично на сваком мјесту гдје је алерген и гдје је убод, то није алергија већ неспецифична хиперактивност. Таква особа реагује на све, њена кожа и слузокожа, а то је опет због проблема са исхраном јер је сличан механизам као и код алергије само друга антитијела реагују у нашој крви, па они појачано реагују на све, објашњава др Делић.
Интелеранција на храну могуће је да се повуче и престане када организам изађе из одређеног стреса, док праве алергије теже могу тек тако престати. Уз уобичајене антихистаминике, у пракси користе и остале препарате, казао је др Делић.
-То је група лијекова – инхалациони топички стероиди. И многи ће одмах бурно реаговати чим чују назив, али ови лијекови се аплицирају на слузокожу носа или бронхија и чини да она више не буде хиперреактивна, алергична. Дакјле, имамо „стаклено звоно“ тамо гдје би наш имунитет иначе требао да дјелује, објашњава др Делић.
Објаснио је да одређени љекари прибјегавају ињекцијама депоа кортикостероида који на четири недеље у потпуности обуставе све симптоме, али је штета по организам много већа због нус ефеката.
Комплетну емисију са др Драгишом Делићем погледајте у „Новском јутру“ РТХН уреднице Слађане Рашо.
