Удружење ратних добровољаца од 1912. до 1918. године представило је у Требињу монографију ”Херцеговци српски ратни добровољци у ратовима Црне Горе и Србије 1912 -1918” која у измијењеном и допуњеном издању садржи податке о 4 911 добровољаца из Херцеговине.
Наведена су имена и 52 хероја Великог рата који су са територије Крушевица и Суторине који данас припадају општини Херцег Нови, а у почетку Првог свјетског рата то је била територија Требињског среза. Монографију је издало Удружење ратних добровољаца 1912-1918, а поред предсједника Удружења Николе Филиповића сарадници на издању били су Предраг Вујновић предсједник Српског културног цента “Карађорђе” из Херцег Новог, Вујадин Вуковић предсједник Удружења из Требиња, Борислав Новаковић из Зрењанина и Милан Тлачинац из Београда.
У оквиру програма полoжено је цвијеће на споменик Ослободиоцима Требиња из Првог свјетског рата који је 1938. године подигао пјесник Јован Дучић. Полагању је присуствовала група чланова Српског пјевачког друштва Карађорђе из Херцег Новог који су својим наступом одушевили како организаторе манифестације на требињској пијаци тако и посјетиоце на промоцији монографије у Завичајном музеју Херцеговине. Монографија је први пут објављена 2002. године коју је тада припремио Славко Стијачић (1920-2004) родом из Клобука код Требиња.
Представљајући треће допуњено издање Ђорђе Милићевић министaр без портфеља у Влади Србије истакао је да су људи чија се имена налазе у овој монографији припадали дијеловима српског народа који је претрпио немјерљиве губитке и дао допринос у Великом рату. Њихово дијело се никада не смије заборавити.
-Увијек треба да извлачимо поуке из прошлости да знамо колика је била храброст наших предака. То треба да нам буде подстицај данас када доносимо кључне и важне одлуке, али увек да размишљамо у правцу генерација које долазе. Морамо да водимо такву политику какву данас воде предсједник Србије и Српске и да сачувамо мир и стабилност рекао је Милићевић.
Предсједник требињског Удружења ратних добровољаца 1912-1918. Вујадин Вуковић рекао је да је око 4.880 добровољаца било из Херцеговине, а највиши број из Требиња.
Приређивач монографије Никола Филиповић нагласио је да је ово треће издање монографије, допуњено са именима 575 српских ратних добровољаца из Херцеговине, тако да их је сада око 5.000.
-По нашим сазнањима и подацима из архива војног и архива Југославије, око 10.000 Херцеговаца је било у ратовима, али ми у монографији објављујемо оне који су стекли статус српског ратног добровољца за време Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Ово није коначан списак, рекао је Филиповић.
Ова акција прикупљања података траје од 1969. године, а подаци су добијени из свих срезова Херцеговине, као и из архива Војводине, Југославије, Србије и Војног архива.
-Промоцијом монографије “Херцеговци – српски ратни добровољци у ратовима Црне Горе и Србије 1912-1918” још једном потврђујемо важност знања, ентузијазма и посвећености култури чувања традиције, на свијетле ликове наших добровољаца из Херцеговине и Боке, као и значај њихове мисије у славу слободарства, навео је предсједник НВО Карађорђе Предраг Вујновић.
Он је истакао да Српско пјевачко друштво “Карађорђе” од оснивања учествује у свечаностима поводом важних датума и личности из историје нашег народа.
-Сматрамо да је и овај пројекат о српским добровољцима међу којима су имена 57 наших Новљана најбоље вријеме за ову презентацију у години када обиљежавамо 110 година од почетка Првог свјетског рата.
Пјевачко друштва основано је 2017. године и за седам година постојања поставили смо нове стандарде патриотског рада и резултата на локалном, државном и међународном нивоу, казао је Вујновић.
-Својим радом и изванредним музичким изведбама Српско пјевачко друштво “Карађорђе” постало је синоним квалитета домаће културне сцене и врхунски амбасадор културе српског народа и нашег Херцег Новог. Овим чином у Требињу дајемо свој допринос развоју народног и просветитељског духа, казао је Вујновић.
Посјећамо добровољци 1914-1918 из Крушевица су: Михајло-Мићо Павловић, рођен 29. 11. 1893 у селу Крушевице. У добровољце ступио 1915. године из Америке, као припадник Добровољачког одреда Војина Поповића –Војводе Вука заробили га 1915 године Бугари, побјегао у Румунију, затим Русију. Распоређен је у Прву српску добровољачку дивизију; учествовао у борбама у Добруџи 1916.
Од априла 1918. учествује у борбама на Солунском фронту. Из рата је изашао у чину капетана. Одликован је сребрним орденом Карађорђеве звезде са мачевима, златном и сребрном медаљом Обилића, Орденом бијелог орла и са још шест одликовања. Био је тешки ратни инвалид. Послије тешког шиканирања отрован је 24. јуна 1944. од стране Њемаца.
Остали добровољци из Крушевица су: Ђуро Павловић, Илија Митров Павловић, Илија Перов Павловић, Крсто Павловић, Обрен Јова Павловић, Тодор Павловић, Трифко Павловић, Филип Павловић, Јован Петријевић, Никола Петијевић, Пеко Петијевић, Момчило Бијелић, Марко Вавић, Крсто Вавић, Васо Милановић, Крсто Милановић, Симо Милановић, Томо Милановић, Томо Милошевић, Илија Муришић, Михаило Муришић, Саво Муришић, Божо Радовић, Милован Радовић, Митар Радовић, Перо Радовић, Саво Радовић, Спасоје Радовић, Шпиро Радовић, Вук Томашевић, Илија Томашевић, Крсто Томашевић, Лазар Томашевић, Митар Томашевић и Саво Томашевић.
Добровољци из Суторине: Јово Божовић, Новак Јанчић, Максим Коњевић, Коста Косић, Лазар Лучић, Марко Лучић, Никола Малавразић, Милан Матијевић, Јевто Радовић, Никола Рајевић, Томо Стијепчић и Васо Стијепчић.
