Због радова на старом каменом мосту на ријеци Суторина, који је изграђен у доба француске владавине, реаговала је предсједница Еколошког друштва Бока, инжењерка грађевине Оливера Доклестић, којој су стари, камени мостови пасија већ више од 20 година. Из Агенције за изградњу и развој града су нам казали да није ријеч о радовима на мосту већ да је, након што су уочене пукотине на његовом своду, скинут површински слој у циљу смањења оптерећења али и неких будућих истражних радова.
-Мост на Суторини је највећи и најљепши камени мост у нашој општини, свједок историје, који је морао да има пуни третман заштићеног градитељског насљеђа. Изграђен је, вјероватно, у доба кратке француске управе Боком, у периоду 1807-1809, када је познато да је грађен пут од Дебелог бријега и саниране многе грађевине и путеви у Новоме. Француска управа је за собом оставила значајну заоставштину у изграђеним чврстим, стабилним путевима, каквих раније овдје није било. Мост је дуг 29 метара, ширина је 2,60 до 3,00 метра, има два лука, ослања се на 4 ослонца, два обална и два ријечна, који су троугластог облика (са кљуном), саопштила је Доклестић.
Она тврди да је разваљено газиште моста, уклоњен горњи слој, извађен и побацан камен те да је положено неколико комада плочастог камена.
-Мост је градитељско наслијеђе првог реда. То вјероватно не зна онај ко је започео ове штетне радње. Свака активност на овом мосту мора да има има конзерваторске услове Завода за заштиту споменика културе са Цетиња или которског Завода. Шта год да се ради на мосту – мора да се ради по пројекту, пажљиво, зналачки, уз адекватан, стручни, инжењерски надзор, наводи Доклестић.
Подсјећа да је њено интересовање за камене мостове, па и овај на Суторини дало резултирало истраживачким радом о њему, који је публикован у Зборнику Бока. У 2015. години инжењерски тим се бавио анализирањем стања моста, а уз Доклестић, као грађевинског инжењера, радила је екипа професора и студената са Техничког Факулета у Новом Саду, Департман за грађевинарство и геодезију, углавном стручњаци коснтруктери, професор др Власта Радоњанин и проф др Ђорђе Лађиновић и осам студената завршне године грађевине. Урађен је Елаборат о процјени стања моста.
-Од тада је протекло скоро девет година и нико се није сјетио да нешто уради иако је и тада већ било ријечи о овом елаборату и његовој примјени за уређење и евентуалну санацију моста. Ја сам у неколико наврата писала о њему, обраћала се властима, али никада никаквог одговора није било, наведено је у саопштењу које је медијима упутила Доклестић.
По њеним ријечима могуће је да је камени мост на Суторини постојао и у доба турске управе, која је окончана 1687. године.
-Закључак Елабората је да је трајност мостовске конструкције смањена због испраног везивног материјала у спојницама као и присутних механичких оштећења; носивост и стабилност конструкције моста су нарушене због присуства пукотина на чеоном зиду које пролазе цијелом ширином моста; овакво генерално стање моста је логична посљедица дугогодишње експлоатације моста и неодговарајућег одржавања; у циљу довођења носеће конструкције моста у технички исправно и функционално стање, уз задовољавајућу трајност током будуће експлоатације, објашњава Доклестић.
Наводи и да је потребно урадити детаљан Пројекат санације носеће конструкције моста.
-Потребно је да се хитно предузму одговарајуће мјере, санација и ревитализација конструкције моста, које треба да обухвате чишћење комплетне конструкције моста од површинске биолошке корозије и наслага калцијум-карбоната, попуњавање спојница и ињектирање пукотина везивним материјалом. На основу свих прикупљених података и глобалних препорука у оквиру Елабората, потребно је урадити детаљан Пројекат санације носеће конструкције моста, закључила је Доклестић у реаговању.
Из Агенције за изградњу и развој града су нам казали да није ријеч о радовима на мосту већ да је, након што су уочене пукотине на своду моста, скинут површински слој у циљу смањења оптерећења али и неких будућих истражних радова.
-Током изградње тротоара у том дијелу општине уочене су пукотине на старом мосту који је потенцијално културно добро. У намјери да се отвори простор неким будућим истражним радовима и статичкој процјени конструкције моста. Званично је упућен допис Управи за заштиту споменика културе за добијање конзерваторских услова како би се направио први корак ка неким будућим истражним радовима, ињектирању, и у коначном изради пројекта санације, како би Херцег Нови добио још једну повезану пјешачку зону, саопштили су из Агенције.
