По пријави Еколошког друштва Боке Которске у вези оштећења пећинских украса у Плавој шпиљи Основно државно тужилаштво у Херцег Новом оцијенило је да „не постоји основ сумње да је извршено кривично дјело уништавања и оштећења заштићеног природног добра из чл. 310 КЗ ЦГ, као ни било које кривично дјело за које се гони по службеној дужности. Ово из разлога јер Плава шпиља нема статус заштићеног природног добра у смислу Закона о заштити природе, већ има статус археолошког објекта“.
Тим поводом из Еколошког друштва Боке упутили су саопштење за јавност подсјећајући да су управо из те НВО скренули пажњу на „варварска оштећења у Плавој шпиљи, током јула, и свеукупно небезбједног стања с пловилима која улазе и задржавају се у њу, те опасности по људске животе, али и нарастућих еколошкох проблема за природна станишта у пећини, у њеном подморском и дијелу над водом“.
-Упућено је писмо полицији, крајем јула, да се истраже почионоци ломљења пећинских украса, и приведу лицу правде са достојним казнама, јер су сломили нешто што је природи потребно неколико стотина ако не и хиљаду година да се створи. Треба ли више да спомињемо фамозну Декларацију о Еколошкој држави Црној Гори из 1992. године и хиљадама разних штетних активности које све убрзаније уништавају природне датости и ресурсе, ове Богом дане, лијепе земље, навела је предсједница Еколошког друштва Боке Оливера Доклестић.
Коментаришући одговор из ОДТ Доклестић наводи да помињање анкера за везивање, „јасно указује на непознавање стања Плаве пећине, јер никакви анкери не постоје.
-Да су полиција и тужилац заиста изашли на лице мјеста установили би да није у питању анкерисање и постојање металних алки за привезивање чамаца, него да се ради о природнм „увцима“, која су природни сталактати настали спајање сталагмита и сталактита. Они су разбијени мацом. Оштећења су видљива на пећинским зидовима, наведено је у саопштењу.
Доклестић закључује да је ОДТ консултовао ЈП за управљање морским добром, које овај објекат сматра зоном слободног кориштења, „да се плаши да се иза све подигнуте прашине крије велики марифетлук и још једна битна тачка из које треба црпити новац, а то је давање у закуп приватном лицу, све под ингеренцијом ЈП МД“.
