Коначно смо се јуче опет састајали на терасама омиљених новских кафића. Коначно смо били у амбијенту који волимо, довољно познатом, удобном и сигурном. Испијали смо кафу и причали. Осим неког тихог задовољства које доноси осјећај те мале побједе, примјетно је било да је мање него раније мобилних телефона у рукама оних који су сједали за столовима. Људи су заиста разговарали. Ужељели смо се изгледа те прилике која се некада подразумијевала а кварили смо је често сједећи у друштву, ђутећи и прелиставајући поруке или вијести на телефону. И по ко зна који пут – није свако зло за зло, постало је јасно да су нам заиста недостајали ти сусрети са драгом људима, ти свакодневни ритуали и прича. Сачувајмо је. Добро јутро, драги наши, добро јутро, Херцег Нови!
