Поклонићемо увијек тренутке пажње галебовима, њиховом снажном оглашавању и елегантном лету. Обрадоваћемо се првим ластама. Хранићемо голубове. А врапци? Они не маме нашу пажњу можда због тога што су увијек ту, готово непримјетни, али упорни, као свакодневица коју често заборавимо да цијенимо. Врапци не освајају претјеране висине нити даљине, не сијеку ваздух моћним крилима, бирају гране, прозоре, дворишта, мрвице које им остављамо, готово несвјесно.
У тој скромности је њихова снага али и порука: довољно је имати мало, а бити жив и радостан. Ни срећа није увијек у висинама и даљинама, има је много у ономе што нам је надохват руке. Срећан нови дан!
Добро јутро, Херцег Нови!
