Двије једноставне реченице, из давно прочитане бајке, сјетили су се многи прилазећи ових дана старом граду, а поред некада неизбјежних шипки, гвожђа како смо говорили… Овај увијек посебан, драг и лијеп простор употпунило је цвијеће. Ти њежни, треперави цвјетови дозвали су мисао: „Није довољно само живјети. Потребно је имати мало сунца, мало слободе и мало цвијећа.“ Добро јутро, драги наш, добро јутро, Херцег Нови!