Сваког јутра, када прамење свјетлости савлада ноћ, као да се пред нама подигне непрегледно биоскопско платно а на њему је предио који волимо, који познајемо и који нас радује. И као да смо пред њим једини гледалац , свему што је било, што јесте или желимо да тек буде, додајемо и нашу причу. Нека од ње, у овом дану, остане траг кога ћемо се по добром сјећати. Добро јутро, драги наши, добро јутро, Херцег Нови!
