Упркос сивом, облачном јутру и киши, по свему се осјећа да стиже љето. Све чешће смо на мору, отуд ваљда и јучерашње бројне фотографије Мамуле на фејсбук страницама, а у коментарима невјерица и љутња због радова који мијењају лик чудесног острва, деценијама усамљеног, тихог свједока бурне и болне прошлости али и нашег босоногог дјетињства и одрастања, станишта које су устукнувши пред бучним грађевинским машинама напустили и галебови. Стрма, каменита обала Ластавице више није иста, тврђава није иста, агаве су скоро нестале… ништа осим мора око острва није исто. Помало дивља, али знак вјечне мисли о слободи била је Мамула, сада је зауздана, покорена, усамљенија више него икад. Наш давни „Крик за Мамулу“ нису чули или су се о њега оглушили, па сада нијемо, истина с тугом, посматрамо како Мамулу насилно мијењају и отимају јој прошлост, побијајући ону утјешну причу о реконструкцији током које ће бити поштовано оно што Мамула јесте. Добро јутро, Херцег Нови!
