– Регионални водовод предузео је све неопходне мјере и активности да обезбједи континуирано водоснабдијевање општина Црногорског приморја висококвалитетном водом за пиће,у довољним количинама, те тиме дао свој допринос да ова љетња сезона испуни, па чак и премаши очекивања, изјавио је извршни директор ДОО „Регионални водовод Црногорско приморје“ Јосип Ђурашковић за Гласник Привредне коморе ЦГ поводом 11 година од изградње система регионалног водовода са изворишта Боље сестре.
О пословним резултатима, који је Регионални водовод постигао у периоду од јула, када је дошао на чело овог предузећа, до септембра 2021. године:
– Сходно вишегодишњој пракси изузетно професионалног тима у техничком сектору и ове године су спроведене све активности на припреми РВС за одржив и сигуран рад у току љетње туристичке сезоне…Постизање погонске спремности за максимални режим рада, такође, обезбјеђује 100% погонску резерву за испоруку максималне количине воде…Ова љетња туристичка сезона је била посебно изазовна по више основа, узевши у обзир прошлогодишње катастрофалне резултате услијед глобалне пандемије и одлуке да се Црна Гора затвори за туристе. Општине су имале захтјеве за испоруком додатних количина воде у односу на уговорене количине и Регионални водовод је успио да одговори свим захтјевима. Укупно је свим општинама до краја августа испоручено 6 милиона кубика воде, што је на нивоу потрошње из 2019. године, односно 20 одсто више у односу на 2020. годину. У шпицу сезоне приморске општине су узимале веће количине воде од уговорених, а са потрошњом је предњачила општина Будва, и до краја августа је повукао два милиона кубика воде од Регионалног водовода. Главна сезона јесте успјешно завршена за Регионални водовод, али се надамо и доброј пост сезони, тако да ћемо коначне резултате моћи да сумирамо тек крајем октобра, саопштио је Ђурашковић.
УСКОРО СПАЈАЊЕ И ОПШТИНЕ ХЕРЦЕГ НОВИ НА РВ
– Завршетак радова на пројекту спајања општине Херцег Нови на регионални водоводни систем, као једине преостале општине на Црногорском приморју која још увијек није директно прикључена на систем Регионалног водовода, након готово годину кашњења, је коначно извјестан и очекујем да ће се реализовати до краја 2021. године, заправо, слободно могу рећи и прије краја године.
Радови су подразумијевали изградњу 3,2 км новог цјевовода и оптичке инфраструктуре на територији општине Тиват, чиме ће се на систем повезати раније изграђени дио Регионалног водовода из ‘80-тих година прошлог вијека (око 9 км цјевовода на подручју општине Херцег Нови, резервоар „Зеленика“, као и подводни цјевовод ка полуострву Луштица). Завршетак пројекта је био предвиђен за крај 2020. године, међутим, дошло је до застоја и овај пројекат сам затекао након што сам преузео дужност, у фази која је била, с тачке гледишта Регионалног водовода, прилично апсурдна. Спор који је настао на релацији Регионални водовод – „Приморје“ АД Тиват -Управа за катастар и државну имовину ПЈ Тиват, а у вези са накнадом за непотпуну експропријацију земљишта у власништву „Приморја“ преко кога, у дужини од 35 м, пролази траса регионалног водовода на дионици ПK Подкук – Јадранска магистрала – Опатово,је у великој мјери био узрокован тврдим и непопустљивим ставом по овом питању који је заступала претходна управа Регионалног водовода у међусобним контактима са власником предметног земљишта. Радови на пројекту вриједном готово 2 милиона еура су стали због накнаде од 3.500 еура и 35 метара дужних земљишта. Након што смо одржали састанак са власником предметне парцеле, гдје смо обострано констатовали тежњу обје стране да се, у обостраном интересу и жељи да се не угрози јавни интерес, дође до заједничког рјешења у овом вишемјесечном спору, успјешно смо потписали Споразум по којем је спор окончан и Регионалном водоводу је омогућен несметан приступ предметној парцели, а за узврат је Регионални водовод исплатио власнику правичну новчану накнаду за непотпуну експропријацију у износу од 3.554 еура. Тиме су се коначно стекли сви услови за несметани наставак и завршетак обустављених радова на пројекту повезивања Херцег Новог и завршетка прве фазе изградње РВС, што, као што сам рекао, очекујем прије краја 2021. године.
Вјерујем да ћемо већ наредне године успоставити сарадњу са општином Херцег Нови какву имамо и са осталим општинама на Приморју, те да ћемо становницима и гостима ове општине обезбиједити подршку из РВС, како се не би суочавали са несташицом воде и рестрикцијама током шпица туристичке сезоне и огромног прилива туриста, као што је био случај током ове љетње сезоне, очекује Ђурашковић.
Он подсјећа да је окончан послије дужег времена тендерски поступак за изградњу другог цјевовода Регионалног водоводаод Будве до Тивта, чиме почиње друга фаза изградње РВС.
-Потребе за водом општина Kотор, Тиват и Херцег Нови се у последњих 10 година у континуитету повећавају услијед убрзаног развоја престижних туристичких пројеката на овом дијелу Приморја, тако да је неопходно да Регионални водовод обезбиједи неопходне предуслове и инфраструктуру како би одговорио овим захтјевима и пружио неопходну подршку овом развојном тренду. Предметним цјевоводом ће се постојећи капацитет РВС на дионици Будва – Херцег Нови подићи са сада расположивих 330 л/с на 750 л/с. У том циљу јеостварена сарадња са Управом за саобраћај, која на истој дионици реализује изградњу булевара. Истовременом изградњом ова два инфраструктурна пројекта у дужини од око 16 км, ће се остварити процијењена уштеда од око 3 милиона еура јавних средстава, објашњава Ђурашковић.
УГРОЖЕНОСТ ВОДОИЗВОРИШТА БОЉЕ СЕСТРЕ
-Угроженост водоизворишта Боље Сестре доводи у питање одрживост регионалног водоводног система, реализацију свих започетих и нових развојних пројеката и представља озбиљну пријетњу даљем развоју туризма која може настати усљед кумулативног утицаја више фактора, може се мјерити милијардама еура. Највећи изазов са којим се суочавамо је неконтролисана и нелегална експлоатација шљунка у кориту ријеке Мораче која у континуитету траје деценијама. Наша је обавеза и императив да предузмемо све мјере и употребимо сва расположива законска средства, као и да активно укључимо све релевантне органе, доносиоце одлука у рјешавање ових изазова, како би обезбиједили адекватну заштиту и одрживо водоснабдијевање Црногорског приморја, казао је Ђурашковић.
– Једна од стратешких активности на побољшању водоснабдијевања Црногорског приморја била је изградња регионалног водоводног система, на изворишту Боље Сестре које се налази у басену Малог блата, у шта је Црна Гора уложила око 107 милиона еура. Према првим мјерењима и подацима из 2005. године, издашност изворишта Боље Сестре је била преко 2600 литара у секунди. Током посљедње деценије се биљежи експоненцијални пад, прецизније од 2010. године, а највећи у периоду од 2016. године до септембра 2020. године, када је истог мјесеца издашност дошла на свега 350 литара у секунди. Овако драстичан пад издашности самог извора је резултат утицаја више фактора, у највећем дијелу су утицаји антропогеног карактера, док се један мањи дио може приписати и климатским промјенама.
Неконтролисаном и нелегалном експлоатацијом шљунка из корита ријекe Мораче, али и под плаштом додијељених концесија за регулацију ријечног корита, начињена је несагледива штета овој ријеци, које дијелом улази у II заштитну зону водоизворишта Боље Сестре. Ниво корита Мораче је на овај начин спуштен за 5-7 метара, што доводи до вјештачког спуштања нивоа подземних вода, и у крајњем се одражава на смањену издашност околних извора, укључујући и Боље Сестре.
Такође, у оквиру бесповратних средстава која је за потребе Регионалног водовода обезбиједила Европска банка за обнову и развој (ЕБРД), реализује се више пројеката, од којих је један и израда стратешког документа, Плана управљања водним ресурсима, који за потребе Регионалног водовода израђује конзорцијум „Енергопројект хидроинжењеринг – Инспиријум“ из Републике Србије.
Основни циљ израде Плана управљања водним ресурсима РВС је била детаљна оцјена стања изворишта Боље Сестре, са посебним акцентом на процјену узрока уоченог тренда пада издашности изворишта. Додатно, спроведена је и анализа тренутног стања РВС, процјена потреба за водом на Црногорском приморју за наредних 25 година, те потреба за додатним развојним активностима.
Регионални водовод је за највећи дио предметних истраживања обезбиједио средства финансирања кроз IPA INTERREG IT-АL-CG пројекат и предметна истраживања су у току.
