Предлог закона о буџету за 2026. годину има значајан утицај на функционисање и развој локалних самоуправа, иако оне формално нису потрошачке јединице државног буџета, оцијенила је на сједници Одбора за економију, финансије и буџет Скупштине Црне Горе секретарка Одбора за финансирање локалне самоуправе Заједнице општина Жана Ђукић.
Ђукић је истакла да је охрабрујуће што су у капиталном дијелу буџета препознати пројекти од посебног значаја за општине на сјеверу државе, нарочито они који доприносе развоју туризма, попут ски-центара на локалитетима Колашин, Цмиљача, Жарски и Хајла, као и валоризације Ђаловића пећине.
– Реализација ових пројеката није важна само за сјевер Црне Горе, већ и за државу у цјелини која се све више ослања на туризам – поручила је Ђукић.
Посебно је нагласила значај пројеката из области заштите животне средине, истичући потребу хитне реализације мјера за смањење загађености и топлификацију Пљеваља, имајући у виду алармантно стање квалитета ваздуха и угрожено здравље грађана.
Говорећи о припреми капиталних пројеката, Ђукић је указала на важност буџетске ставке која се односи на израду техничке и пројектне документације, наводећи да велики број општина нема довољно сопствених средстава за ову сврху.
– Ова врста подршке је од кључног значаја за локалне самоуправе, јер без квалитетне пројектне документације нема ни реализације капиталних инвестиција – казала је она.
Ђукић је подсјетила и на значај Фонда за подршку општинама за предфинансирање донаторских пројеката, који функционише од 2019. године по револвинг моделу. Како је навела, општине су до сада повукле око 4,7 милиона еура, док је за 2026. годину планирано 1,5 милиона еура, што представља значајну подршку локалним самоуправама.
Позитивним је оцијенила и планирање намјенских дотација за општине сјеверног региона, као и општине Зета и Тузи, наводећи да су ова законска рјешења, која се примјењују од 2024. године, значајно унаприједила њихову финансијску стабилност.
Истовремено, Ђукић је указала на недостатак Предлога закона о буџету у дијелу трансфера општинама за услуге социјалне и дјечје заштите. Према њеним ријечима, планирано је свега два милиона еура, иако је, према процјенама ресорног министарства, за минимум услуга подршке животу у заједници у свим општинама потребно осам милиона еура.
– Локалне самоуправе, нарочито оне са слабијим фискалним капацитетом, нијесу у могућности да саме преузму овако велики финансијски терет – упозорила је Ђукић.
На крају излагања, секретарка Одбора за финансије Заједнице општина Црне Горе апеловала је да се у Буџету за 2026. годину планирају намјенска средства за набавку ватрогасних возила и опреме за општинске службе заштите и спашавања, посебно за општине кориснице Егализационог фонда.
– Посљедња системска набавка ватрогасних возила у многим општинама извршена је још 2010. године, а постојећа опрема је технички застарјела и често неисправна. Улагање у службе заштите и спашавања више није питање комфора, већ питање безбједности и заштите живота грађана – закључила је Ђукић.
