Током недавног састанка са руководством Заједнице општина Црне Горе представници локалне самоуправе разговарали су о проблему располагања општинском имовином са аспекта законских ограничења, те потреби измјенe Закона о државној имовини и децентрализацији планирања простора.
Према ријечима главног администратора Општине Херцег Нови Ненада Ђорђевића, нагласили су потребу за измјенама више законских рјешења и њихових одредби, посебно Закона о државној имовини.
-Закон о државној имовини је закон који даје одређена ограничења локалним администрацијама. Општинска својина не постоји као облик својине, већ државна, а општина, односно локалне самоуправе имају одређена својинска овлашћења на државној имовини. Дакле, то је материја која од тренутка доношења Устава Црне Горе и закона о државној имовини на неки начин и у неким ситуацијама, успорава дјеловање општина, објашњава Ђорђевић.
Ђорђевић као примјер наводи располагање имовином непокретности.
-За свако располагање имовине непокретности, гдје је Општина утврђена као носилац права својине, у обиму којој јој допушта закон, претходну сагласност треба да да Влада. Сагласност, односно сама процедура може да потраје дуже, а са друге стране може да изостане и онда ако гледамо строго правно, када немате право располагања онда нисте ни својински власник, казао је он.
Заједница општина није тијело које мијења прописе, појаснио је Ђорђевић.
-Заједница општина је на услузи општинама у Црној Гори, како би се координисале активности, као и да се уоче неки недостаци, да општине заједнички раде на томе да се ка надлежном органу, а то је Скупштина Црне Горе, усмјере захтјеви, како би нормативно рјешење измјенила и дала повољније околности, под којима функционишу локалне самоуправе, информише Ђорђевић.
Руководство Општине је генералној секретарки Заједнице општина Мишели Манојловић указало на потребу јачања улоге Заједнице у односима са Владом и Скупштином Црне Горе.
