У галерији Јосип Бепо Бенковић синоћ је отворена изложба скулптура и цртежа „Трагови у времену и простору“ академског вајара Добрице Динића.
Тихо и ненаметљиво, са неисцрпном енергијом и лакоћом великог зналца, у свом скромном атељеу, умјетник откида дио свог духа и ума, и ствара скице цртеже, визуализује у камену, дрвету или полиестеру, казала је директорица Галерије Јосип Бепо Бенковић и музеја Мирко Комненовић Гордана Крунић.
-Дјела која одишу хармонијом облика, сјенки, текстуре и порука шаље посматрачима са жељом да обликујући своје мисли утиче на умјетничку стварност и реалност битисања. Добрица види оно што други не наслућују, тако да се на његовим цртежима може запазити да често црта женско лице са наглашеним очима. Мноштво дјела која добијају имена стање духа један, стање духа два, тренутно стање, жеља, покрет, и један број дјела без имена говоре о умјетниковом немиру и непрекидној жељи за стварањем која окупира комплетно биће и не оставља простор да се све створено именује, већ се препушта посматрачу да кроз свој доживљај дође до одговора на бројна питања које умјетник кроз баш та безимена дјела поставља посматрачима, истакла је Крунић.
Динић је изузетно зрео умјетник, казала је философкиња и књижевница Вишња Косовић.
-Зрео у сваком смислу, не само у академском, много школе је завршио усавршавајући технику рада, умјетнички израз. Показао је зрелост у ликовној структуираности дјела. Када бисмо имали могућност да погледамо све његове радове – цртеже, слике, скулптуре, видјели би једну невјероватну повезаност свих облика ликовности. Један облик ликовног израза повлачи и тражи онај наредни, рекла је Косовић.
У последње вријеме материјал који најчешће употребљава је полиестер, каже аутор.
-Раније сам радио у свим материјалима, металу, дрвету, камену, бронзи. Инспирацију проналазим у покрету који много значи. Изложба је посвећена ученицима, све оно што сам их теоријски учио у школи, хтио сам да заокружим праксом, да буде једна цјелина, истакао је Динић.
Аутор је самостално излагао у Књажевцу, Београду, Приштини, Пећи, на многим групним изложбама у бившој Југославији, а са „Групом 72“ из Зајечара, у Србији, Бугарској, Румунији. Члан је Удружењаа ликовних уметника Србије. Живи и ради у Херцег Новом.
