У оквиру пројекта Подводни културни предјели Црне Горе, који од 2023. реализују Центар за археологију, Институт за Интердисциплинарне и Мултидисциплинарне Студије, Универзитета Црне Горе и Завод за хидрометеорологију и сеизмологију Црне Горе, Сектор за хидрографију, дигитално су документоване олупине ратних бродова SS Maria Pompei i SS Carlotta, потопљене у Другом свјетском рату, као и два за сада неидентификована пловила.
У околини Будве, на дубинама од преко 70 метара, налазе се остаци четири брода са бурном историјом, чије су судбине повезане са минским пољем из 1942. године.
SS Carlotta, изграђена 1914. године у Шкотској, потонула је 19. јуна 1942. године након што је, током пловидбе на линији Бар–Дубровник, ударила о мину. Током двадесетих и тридесетих година мијењала је власнике и имена (Jorkdal, Kopernik), а 1937. године преправљена је у моторни брод и стављена у службу италијанске компаније за пловидбу Медитераном. Само неколико мјесеци касније, 23. октобра 1942. године, у истом минском пољу страдала је и SS Maria Pompei, теретни пароброд изграђен 1909. у Енглеској, који је током своје дуге службе промијенио више власника и имена (Quickstep, Most, Aboran). У Другом свјетском рату коришћена је за потребе италијанске морнарице дуж јадранске обале. Обје олупине је открио, први истражио и описао их у књизи “Подморје Црне Горе”, писац, истраживач и технички ронилац Драган Гачевић из Херцег Новог, Поред двије олупине добро очуване структуре, снимљени су остаци два пловила у истом региону за која се претпоставља да представљају италијанске бродове Antonio Landi i Maria Asunsata, иако та идентификација још није потврђена.
Дигитално снимање спроведено је уз помоћ савременог multibeam echosounder (MBES) sistema NORBIT iWBMS, монтираног на истраживачком пловилу Sejong, којим управља Завод за хидрометеорологију и сеизмологију Црне Горе. Овај систем омогућио је високорезолуцијско тродимензионално приказивање и прецизно мапирање бродских олупина. У документовању и обради података су учествовали хидрографи Лука Ћалић и Радован Кандић, и подводни археолози Филип Поповић и Дарко Ковачевић.
Прво сонарско документовање ових локалитета обавио је RPM Nautical Foundation 2010. године са истраживачким бродом Herkules, чији су подаци послужили као важна референтна тачка за анализу и идентификовање промјена на локалитетима.
Сви резултати истраживања постају дио GIS базе података локалитета подводне културне бастине Црне Горе, коју је развио Центар за археологију, Универзитета Црне Горе, са циљем информисања надлежних институција и убрзања процеса успостављања заштите, а у складу са препорукама UNESCO Конвенције о заштити подводне културне баштине из 2001. године.
Иницијатива за заштиту локалитета Maria Pompei i Carlotta је званично прихваћена од стране Управе за заштиту културних добара Црне Горе
