Дугогодишњи спортски радник, фудбалски тренер и актуелни директор Спортског центра Игало, Радован Ралевић, у причи за наш портал открива детаље ангажовања у ФК Обилићу.
Након такмичарске сезоне 2012/13. године, као играч у сениорској категорији, са доста успјеха, прелијепих голова и момената, почиње прича Радована Ралевића у ФК Обилић Херцег Нови.
Након завршене сезоне, како је казао, добија понуду да као тренер преузме такмичарску категорију узраста петлићи.
– У клубу сам прошао све категорије од најмлађих до најстаријих, а највећи печат оставила је генерација 2002/03. годиште, са којима сам радио као тренер практично од школе фудбала, до тога да сада већина игра за сениорски тим или истоименог клуба, или је напредовала у боље рангираним клубовима. Много разних активности, утакмица, кампова, турнира, путовања и свакако радости и уживања је иза нас. Не може се све набројати, али се исто тако никада не може ни заборавити – прича Ралевић.
Сарадње прије свега са највећима из свијета фудбала као што су Црвена Звезда, Партизан, Јувентус и Милан (Италија), Реал Мадрид и Валенсија (Шпанија) још једна су велика страница историје овога клуба. Кроз разне пројекте овај вид искуства је свакако велика ствар, учећи од најбољих тренера њихових академија. Уз то, ту су и ФИФА семинари за развој женског фудбала гдје су предавачице биле из Шпаније и Белгије.
– Оно што је мени посебно драго јесте управо отварање првог икада женског фудбалског клуба у Боки которској, у којем сам од самога почетка, а гдје сам и направио велики искорак у каријери такмичећи се у 1. ЖФЛЦГ. Јако велики број репрезентативки изњедрио је овај клуб, које и дан данас играју на највећем нивоу. Рад са њима је било велико задовољство и више сам него поносан на сваку од њих, а свакако захвалан клубу што сам баш ја имао ту могућност да будем дио те приче и дио историје у нашем граду и женском фудбалу уопште. Гдје год да одем, Обилиће и Обилићке у срцу носим – искрен је Ралевић.
Истиче да не смије заборавити људе из клуба које поштује изнад свега, односно предсједника, управу, тренере и све остале.
– Тај клуб је једна велика породица, без лажних и скривених намјера, погрешних циљева или било које врсте користи, до оне да постоји, помаже и прича здраву и искрену причу сваком члану и чланици клуба. Клуб који је сигурно свакоме помогао и несебично дјелио све што има, а ако некада не би имао шта дјелити, дао би ријеч коју никада није погазио. Клуб који заслужује много више подршке и помоћи због свега што је урадио за омладину и спорт у Херцег Новом и шире. Неко то посматра можда као мали фудбалски клуб, али је он много више од тога, много снажније и вредније – сматра Ралевић.
Уз фантастичне менторе и и спортске раднике као што су Жељко Оскар Санковић, Брајан Ненезић, Бранислав Ивановић, Михајло Вујачић, Ралевић је учио и скупљао тренерско искуство годинама.
– Људи великог знања и вјештина, педагози и психолози, несебично су дјелили знање са мном. Свакако звучна имена у свијету фудбала са којима сам имао част да сарађујем у једном новском спортском колективу и на свему сам им неизмерно захвалан. Неизоставна је свака помоћ и подршка моје породице, која је једнако пролазила кроз сваку моју побједу или пораз. Иако, увијек говорим, да пораз није заправо пораз ако си из њега нешто научио, а исто је тако и са побједама – казао је он.
Након добијања УЕФА „А“ лиценце на његову адресу стиже доста упита за нове ангажмане и нове изазове. Циљ је, како истиче, иностранство гдје постоје поједине опције али о томе не жели да открива детаље.
План му је да остане у женском фудбалу, па су му те понуде најинтересантније али не бјежи ни од опција за ангажман у првој или другој сениорској фудбалској лиги.
Фудбалски тренер Радован Ралевић у сваком је случају спреман за нове изазове и једва чека нова такмичарска узбуђења.
