Уједињене нације су 1994. године прогласиле 9. август за Свјетски дан сиромашних, са циљем да се барем тог дана посебна пажња посвети положају социјално угрожених и њиховим основним људским потребама, загарантованим Уставом.
У саопштењу којим се огласила Фондација Банка хране наводи се да, према посљедњим подацима Монстата за 2024. годину, 20 одсто становништва има доходак испод прага ризика од сиромаштва. Прошле године подаци су показали да је стопа била 20.1% а годину раније 20.3 %. Устаљена стопа указује да је сиромаштво дубоко укоријењено и дугорочно, те да захтијева системски одговор.
Према истраживању УНИЦЕФ-а, свако треће дијете у Црној Гори се налази у зони сиромаштва а задњи подаци Монстата то потврђују. Свако дијете чија породица има примањима испод линије сиромаштва мора имати подршку која мора трајати до стицања првог звања, до завршетка заната или до универзитетске дипломе.
У ризику од сиромаштва налази се сваки појединац који има мање од 331 еуро мјесечно као и свака четворочлана породица која нема 695 еура, поручује нам задње страźивање МОНСТАТ-а.
Стопа сиромаштва међу незапосленима је чак 39 одсто. Једнородитељске породице су под посебним ударом, 34 одсто је стопа сиромаштва, као и породице са тоје и више дјеце, 29 одсто је сиромашних у овој категорији.
Запослени који имају породицу, статистика каже да је просјечно запослен 1.2 члан у породици а примају минималну плату, налазе се у зони немаштине.
Чак и они који примају просјечну плату, а истраживања кажу дачак 70 одсто запослених прима плату испод просјека, су далеко од минималне потрошачке корпе коју је израчунала Унија слободних синдиката Црне Горе, а она износи 2000 еура.
Скоро половина грађана, 47,9% не може поднијети непредвиђен трошак без посљедица, а 22,3% редовно не успијева да плати станарину или рату кредита. Чак 55,7% становника не може себи приуштити седам дана одмора ван куће годишње.
Подаци МОНСТАТ-а показују да су повећања плата и пензија протеклих година заобишла социјално угрожене. Њјихова примања порасла су тек 20–30 еура, док су цијене хране, станарина и основних трошкова драстично расле. Социјални станови нису приоритет креатора политика, социјална пензија није заживјела, а системске реформе касне.
Проблем сиромаштва је вишедимензионалан и захтијева свеобухватан приступ, а то је јачање система социјалне заштите, унапређење доступности и адекватности новчане помоћи, те развој циљаних програма за старије без примања, особе са инвалидитетом, самохране родитеље и друге рањиве групе.
У изради је нови Закон о социјалној и дјечјој заштити, који би морао јасно дефинисати критеријуме за утврђивање угрожености, како би се помогло свима којима је помоћ потребна и обезбиједио достојанствен живот, наводи се у саопштењу Фондације Банка хране Црне Горе.
(ФОТО: Зоран Јовановић)
