Црна Гора је, колико приморска, толико и поморска земља са преко 6500 помораца, у којој не постоји адекватан регистар (само недовољно развијен информациони систем за поморство), као ни законска регулатива која би им омогућила бољи статус. Оваква ситуација забрињава посебно што је уз традиционалне поморце, који плове на теретњацима, све више угоститељског особља на крузерима.
Према ријечима капетана дуге пловидбе, Ненада Лазовића, из нефункционалног регистра није могуће добити податке за развој стратегије поморства.
– Наше питање и оно што је бит регистра, законска основа коју коју захтјевају МЛЦ и ИМО (међународне поморске организације), а ми смо то потписали, јесте колико је активних помораца у Црној Гори, колико их је укрцано на бродове, на којим типовима пловила, шта држава може да направи да стратегијом образовања и обука те поморце преквалификује за више конукрентан тип бродова, који су технолошки напреднији и савременији – питао је он.
Регистар би требало, поред пописаних података, како објашњава Лазовић, међународним организацијама да пружа информације о црногорским поморцима, а њима да пружи одређени вид заштите, јер се поморац у Црној Гори категоризује као радник на привременом раду у иностранству.
– Када причамо о заштити, треба јасно нагласити, ако је поморац регистрован, њему се мора уписати датум укрцаја на брод, као и датум повратка. То повлачи велики број даљих параметара, односно право на здравствено и пензијско осигурање, право да буде евидентиран као порески обвезник. Ништа од тога не можемо направити, јер у самој категоризацији нашег становништва, звања и занимања немамо категорију поморца – истиче Лазовић.
Подсјећа да је СФР Југославија имала Закон о сигурности пловидбе, који се састојао до преко 700 страна, Црна Гора га је, како је казао, тешком муком издала и незнатно проширила и дорадила, те он данас има око 70 страна у Службеном гласнику.
– Ако немамо кровини закон, већ је он написан онако како нам је требало да зачепимо неку рупу или отклонимо неку неправилност кад су нам долазили представници агенција за заштиту помораца, имамо 30 година хаоса. Управо сада у једној комисији Удружења капетана, ми као агенције рекли смо, уколико се не приступи промијени овог закона да би смо имали тачна правила игре, ништа се промијенити неће – казао је Лазовић.
Агенције које посредују у ангажовању помораца, услуге наплаћују компанијама, а поморцима пружају осигурање у случајевима повреде током пловидбе, на годишњем одмору, као и у случају смрти на броду, што предвиђа Конвенција о поморском раду, чији је Црна Гора потписник.
– Када посредујете, постоје тачно прописана правила за сваки од тих случајева. Овај што је преминуо, враћен је кући уз плаћена сва обештећења која припадању његовој породици. Овај што се повриједио, послат је да се лијечи, не у систему нашег јавног здравства, већ му се тражи најбољи специјалиста да се то ријеши. Имали смо и случајеве да се поморац повриједио на годишњем одмору, такође, пружена му је медицинка помоћ и до 60. Године биће му исплаћивана надокнада – навео је Лазовић.
То би требало да предвиди и регистар, који ће евидентирати када се поморац укрцао, на којем броду и под чијом заставом, а одговорност за његов пут и повратак кући сноси агенција посредник, објашњава Лазовић и додаје да се Конвенција бори и против злоупотреба којима се користе бродари.
