Црногорски медији су у 2024. остварили укупан приход од преко 56,6 милиона еура док су укупни расходи износили нешто више од 56 милиона, па је цјелокупни сектор годину завршио са укупним профитом од непуне 603 хиљаде еура, показало је истраживање Синдиката медија Црне Горе (СМЦГ).
Како наводе у саопштењу Синдиката медија Црне Горе, у истраживању, које већ четврту годину заредом анализира пословање јавних и комерцијалних медија, наводи се да је на црногорском тржишту, које броји око 630 хиљада медијских конзумената, током 2024. године пословало преко 200 медија.
-Иако су укупни приходи порасли у односу на претходну годину када су износили нешто више од 52 милиона, нето добит је готово преполовљена — 2023. укупно је износила око 1,2 милиона еура. Главни разлог је у расту трошкова пословања који су, као и приходи, у 2024. премашили 56 милиона еура, наводи се у истраживању.
Додаје се да је у истом периоду, број медијских радника и радница благо порастао — са око 2.000 на 2.041, иако стварна бројка вјероватно премашује тај износ, с обзиром на то да подаци нису доступни за све медије.
Више од половине запослених, њих 1.187, ради у јавним медијима — Радио-телевизији Црне Горе (РТЦГ) и у 15 локалних јавних емитера. У приватним медијима запослено је мало више од 850 радника што показује да је јавни сектор и даље доминантан послодавац у медијској индустрији државе.
Као и ранијих година, РТЦГ, који се доминантно финансира од државе, остварила је највећу добит. Укупни приходи јавног сервиса премашили су 22,7 милиона еура, од чега чак 20,5 милиона потиче из државног буџета. РТЦГ је годину завршило с нето добити од 1,11 милиона еура.
-Позитиван резултат остварили су и локални јавни емитери, који су током 2024. приходовали 8,43 милиона еура, углавном из локалних буџета, те годину завршили с добити од 143 хиљаде еура, што је значајан напредак у односу на прошлогодишњи минус. Томе је највише допринијело усвајање новог Закона о аудио-визуелним медијским услугама, чији се пуни ефекат очекује током 2025. године, а којим је значајно повећан обавезан износ финансирања ових медија од стране општина, као њихових оснивача, истакнуто је у саопштењу.
У штампаним медијима, који притом имају своје интернет публикације, збирно гледано, забиљежено је стабилно пословање – укупни приходи износили су 8,9 милиона еура, расходи 8,46 милиона, па је коначна добит износила 447,7 хиљада еура. Три од четири штампана медија, са изузетком Побједе, пословала су позитивно, а у овом сектору су била запослена 293 медијска радника.
Најслабији, уједно и једини негативни резултат, поново су имале приватне телевизије, које су збирно пословале с губитком од 1,47 милиона еура, што је за око 543 хиљаде еура лошије него годину раније. Укупни приходи приватних ТВ станица износили су 9,84 милиона еура, док су расходи достигли 11,32 милиона а у њима је било запослено 335 радника. Од укупно четрнаест приватних ТВ станица, само пет су годину завршиле позитивним резултатом и то: ТВ Вијести, ТВ Прва, ТВ Теута, ТВ Boin и Wоw Монтенегро.
Бољи резултат забиљежиле су приватне радио станице, које су приходовале 2,32 милиона еура и оствариле нето добит од 99 хиљада еура али и портали који су све важнији актери на медијском тржишту. Интернет медији су 2024. приходовали близу 3 милиона еура а годину су завршили с нето добити од преко 200 хиљада еура.
-Више од половине регистрованих медија у Црној Гори чине интернетске публикације, односно портали. Како су Синдикату медија казали из Министарства културе и медија у новембру 2025. године, у њихову Евиденцију медија уписано је тек 58 интернетских публикација. Међутим, укупан број портала је знатно већи па сабирањем портала чије смо пословне резултате у овој публикацији анализирали и других медија који имају сопствене веб странице, процјењујемо да их има око 120. Црна Гора се, дакле, и даље суочава са озбиљним изазовом нерегистрованих интернет медија. У њима је радило 99 запослених, што је благи раст у односу на 2023. годину, наведено је усаопштењу.
У агенцијама које се баве новинским извјештавањем али и медијском продукцијом и дистрибуцијом садржаја медијима остварени су приходи од 735,8 хиљада еура, док су расходи износили 688 хиљада, па је збирна добит била 47,7 хиљада еура. Сличан тренд задржала је и периодична штампа – магазини и недјељници – који су приходовали 578 хиљада еура, имали трошкове од 550 хиљада и остварили симболичан плус од 27,6 хиљада еура.
Коха Јаворе, недјељник на албанском језику који се финансира из буџета Скупштине Црне Горе и у 2024. је пословао уравнотежено – приходи и расходи износили су по 150 хиљада еура а резултат је био нула, уз четири запослена.
Свеукупно посматрано, црногорски медији су 2024. годину завршили у плусу, али са знатно мањом добити него годину раније. Раст трошкова, посебно у телевизијском сектору, уз ограничене изворе тржишних прихода и велику зависност од јавног финансирања и даље ограничавају стабилност медијског система. Више од половине запослених ради у јавним сервисима – националном и локалним – док се у приватном и онлине сектору биљежи умјерен пораст запослености, речено је у саопштењу.
