Црна Гора данас слави два велика датума, Дан државности, у знак сјећања на 13. јул 1878. године, када је на Берлинском конгресу призната као самостална држава и Дан устанка када је истог дана 1941. године почео народни устанак против фашизма.
Берлински конгрес, који је трајао од 13. јуна до 13. јула, сазван је на иницијативу Аустрије, уз пристанак Русије и сагласност Велике Британије, Француске, Италије, Њемачке и Турске, ради ревизије Санстефанског уговора.
На Конгресу је међународно потврђен државни суверенитет Црне Горе, захваљујући дугој оружаној и политичкој борби црногорског народа за очување независности и слободе.
Тринаестојулски устанак 1941, након одлуке Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору о пружању отпора окупатору, која је донесена у Стијени Пиперској, букнуо је у Црној Гори као акт отпора и побуне црногорског народа против фашизма.
Био је то први масовни устанак у поробљеној Европи.
Према Закону о државним празницима, 13. јул је у Црној Гори први пут слављен као Дан државности 2005, за разлику од ранијих година када је то био Дан устанка црногорског народа у Другом свјетском рату.
Поводом Дана државности нерадни дани су 13,14. и 15. јул.