Sjajna duodrama „Čovjek visine“, rađena u koprodukciji Narodne biblioteke Budve i BEOART-a, otvorila je sinoć u dvorani „Park“ niz programa povodom predstojećeg crnogorskog praznika kulture, Njegoševog dana.
Predstava „Čovjek visine” Ane Đorđević, u režiji Jane Maričić svojevrsna je dramatizacija fiktivnog susreta i razgovora dvije značajne istorijske ličnosti: Mitrofana Bana i Uroša Predića, koji polemišu o ideji podizanja Meštrovićevog mauzoleja na Lovćenu, ali se dotiču i drugih društveno-političkih tema tog vremena.
Mitrofana Bana odlično tumači glumac Nebojša Milovanović, koji za RTHN ističe da su željeli da predstavu izdignu iznad dnevnopilitičkog nivoa i ukažu na važnost pronalaženja rješenja prevazilaženjem razlika.
-Odnos crkve i države je nešto što je na jednom planu prepoznatljivo, ali mi smo radeći predstavu želeli da se izdignemo iznad tog. Vrlo je jednostavno naći paralele, ali to je nešto što se zove „pamfletsko pozorište“. Mi nismo hteli time da se bavimo, hteli smo da odemo malo iznad toga, da dodirnemo malo više sfere, da se ne tičemo samo tih dnevnopolitičkih, odnosno prepoznavanja tih stvari koje jesu takve, ali suštinske teme i rešenje problema je nešto čime smo mi želeli da se bavimo. Svi se uglavnom bave tim prepoznavanjem i dovoljna je ta senzacija što se prepozna da to ima veze sa tim što se dešavalo pre skoro stotinu i više godina, ali ukoliko se mi ne bavimo rešenjem problema, odnosno traženjem rešenja problema, ja ne kažem da mi možemo da nađemo rešenje problema, kao ni donekle Mitrofan Ban i Uroš Predić, ali oni se bave time kako da prevaziđu te razlike, i kako da zajedno, poštujući jedni druge, da podrže autonomiju, da ne mešaju ideale, da jedan drugom ne zadiru u suštinske ljudske ideale, a kako zapravo u odnosu na to da reše problem. E, to je nešto čime smo se mi bavili u ovoj predstavi.
U građenje lika, osim dobrog teksta, veliku ulogu igraju reditelj i partner u predstavi.
-Uvek je zahvalno kada imate materijala u biografiji, imate dobro napisan tekst, kad imate odličnog partnera i odličnu rediteljku. Sve se to sklopilo, i onda je to veliko zadovoljstvo. Naravno, pošto ne dolazim sa ovog govornog područja, za mene je još jedan izazov bio da savladam dijalekat ovih krajeva i to proveravam neprestano na gostovanjima u Crnoj Gori. S te strane mislim da je ta stvar vrlo dobro legla, provereno pričam iz reakcija publike osluškujući njih, jer to nije samo stvar dikcije i govora, već je to stvar karaktera. Ukoliko to ne uradite kako treba, onda ne možete da radite neke druge stvari kako treba, a to je nešto što daje i neku težinu tom liku, i što mu daje nešto što je vreme. Taj govor ima i nešto arhaično, i ima nešto drugačije, i ta ijekavica naravno i susret tih ljudi – jedan dolazi iz Banata a drugi dolazi iz Grblja i stoluje na Cetinju i samim tim to je već sudar svetova, a onda tek njihove ideje, pa je onda to još jedna dimenzija,poručio je Milovanović.
Bojan Žirović igra velikog slikara Uroša Predića koji na Mauzolej na Lovćenu gleda kao na visoko-estetsko umjetničko djelo, dok se Mitrofan Ban suprotstavlja toj inicijativi.
-Bazično tekst je napravljen kao porudžbina da bi se na neki način osvetlio i sagledao život i delo Mitrofana Bana, i negde je ta istorijska verodostojnost, koliko je moguće postići u ovom mediju, bazirana na njegovim stavovima i postavkama. Uroš Predić je, da tako kažem, poslužio zbog nekog potencijalno mogućeg njihovog susreta zahvaljujući činjenici da je on oslikao taj hram kada je obnovljen dvadeset i neke godine na Lovćenu, tako da je postojala neka mogućnost da su se oni sreli i razgovarali. Ovi stavovi koje Uroš zastupa, možda nisu autentično njegovi, oni su više primenjeni u ovoj situaciji da bi se uspostavio dramski sukob, objašnjava Žirović.
Predstava „Čovjek visine“ je odigrana već 30-ak puta, i svugdje je naišla na odličan prijem publike.
-Mi smo se malo brinuli kako će reagovati publika mimo Crne Gore i da li će joj biti zanimljivo, ali pokazatelj nam je bilo, između ostalog, učešće na Festivalu duodrame u Topoli gde su bile razne predstave iz regiona, a ova predstava je dobila najviše glasova publike, uz glumački nagradu mog kolege Nebojše Milovanovića. Naravno da nam je bilo drago zbog nagrade, ali to nam je bio pokazatelj da je kvalitetan dramski tekst, da ima dobru dramsku strukturu koja može da se prepozna i da ljudi komuniciraju sa njom mimo ovog gde je i namenjeno i poručeno. I u Herceg Novom smo osetili da su ljudi pažljivo slušali, dobar prijem i taj aplauz na kraju je znak da ih je predstava dotakla i podstakla na razmišljanje, poručio je Žirović.
Sledeći program povodom Njegoševog dana je predavanje naslovljeno „Iskra u kamenu“ učenika i profesora SMŠ „Ivan Goran Kovačić“ 10. novembra u Njegoševoj školi na Toploj.
