Изложба под називом Циклус слика „Крагујевац 1941“ Петра Лубарде, у организацији Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, биће отворена поводом Сретења – Дана државности Републике Србије у сриједу, 15. фебруара у 19 сати у фоајеу Дворане „Парк“.
Петар Лубарда је циклус слика „Крагујевац 1941“ поклонио Спомен-парку 1969. године и оставио својеручно писан тестамент у коме је нагласио да слике никада не напуштају Крагујевац. Од 1976. године, када је Музеј отворен, постао је дио његове сталне поставке.
Збирка се састоји од 27 слика различитих димензија, од малог формата 35×28 cm до монументалног 140×230 cm, рађене разноврсним техникама: темпера, уље, акрлик, казеин и ауто-лак и комбиноване технике. Настале су између 1966. и 1968. године и представљају асоцијативно и апстрактно виђење трагичног стрељања у Крагујевцу.
По оцјенама наших еминентних теоретичара уметности, представља једно од Лубардиних најбољих дјела, а свакако најбоље остварење последњег периода његовог стваралаштва.
На отварању изложбе говориће предсједнца Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, проф. др Јелица Стојановић, кустос-шеф галерије Мостови Балкана, мр Ненад Ристовић и кустос изложбе, др Никола Говедарица.
Прича „О човјеку – Петар Лубарда“
Поводом отварања изложбе предсједница Фондације „Петар Лубарда“, Ɖина Лазар упутила је писмо‚ као подсјетник на смрт једног од најбољих сликара са ових простора.
– 13. фебруара 2023. године навршиће се 49 година од Лубардиног одлазка у вјечност. Његово стваралаштво је остало један јединствени печат на ликовној сцени 20. вијека. Много се о томе писало и пише до дан данас. И није то неочекивано, јер када умјетник досегне врхунац успјеха, углавном се аналинизарају његова посматрања и мисли на разне теме, његове технике, колорит, симболи итд..
Овај датум Фондација обиљежава сваке године на извјестан наћин, и пријатељи на Facebook-у прате ту страницу…
Ове године сам изабрала да вам испричам о Петру Лубарди као човјеку који је волио људе, осјећајном, емпатичном и хуманом.
Трагедија која се десила прије неколико дана у Турској и у Сирији враћа ме на исту такву трагедију у Скопљу 1963. године, када је јак земљотрес разрушио тај лијепи град са хиљаде изгубљених и угрожених живота.
То јулско вече у Нишу била је одржана Лубардина изложба. Он је тада имао око 56 година и био у пуној сликарској снази. Као што је уобичајено, новинари су присуствовали изложби, а један од њих је Петру поставио питање о земљотресу:
„…а шта би Ви господине Лубарда урадили за наше лијепо Скопље?“
Лубарда није избјегао одговор него благо одговорио…
„Једино што могу то је све ово“. Раширио је руке показујући поставку, од 54 дјела. Кад је изложба завршила, слике су спаковане, пренијете у Скпље као знак солидарности са угроженим становницима. Сачуване су у Народном музеју у Скопљу.
1. марта 2023, све те слике биће изложене у Народном музеју, као заједнички пројекат Амбасаде Црне Горе у Републци Сјеверној Македонији, Министарства културе Црне Горе, Музеја савремене умјетности и Министарства културе Републике Сјеверне Македоније, а под покровитељством Предсједника Републике Сјеверне Македоније, Стева Пендаровског.
Сјећање на Лубардину хуманост прије шест деценија постаје показатељ „културе сјећања“ генерално, а тиме и сјећање на умјетинка – човјека и његов хумани и људски гест.
Још један велики племенити потез је поклон Крагујевцу циклуса од 26 слика. Њих је Лубарда поклонио 1968. године у знак сјећања на масакр почињен у Другом свјетском рату 21. октобра 1941. године у Шумарицама.
„Доста крви – доста убијања“ назив је једне слике и мото те поставке. Она свједочи грозоте рата, страдања, патње… свега што носи рат. У документу упућеном Спомен Парку Лубарда пише: „Цијенећи велике жртве које су пале приликом злочиначке одмазде њемачких нациста 1941. у Кргујевцу – и као умјетник саосјећајући дубоко са патњама које су наши народи подносили вијековима, да би им најзад било допуштено да мирно живе на својој земљи, и поводом тих саосјећања поклонио сам ових 26 слика на тему крагујевачке трагедије“.
Иза великог умјетника је очигледно и велики човјек, у пуном смислу те ријећи, човјек који је дијелио милост, поштовање, солидарност за свако људско биће. Због тога и можемо рећи да је Петар Лубарда био борац који је то доказао понашањем и на својим платнима, борац за бољи свијет – написала је у писму предсједница Фондације „Петар Лубарда“, Ђина Лазар.
