На Тргу од ћирилице одржано је вече посвећено Петру ИИ Петровићу Његошу Ловћенском Тајновидцу. Програм под називом „Његош – четири јубилеја” био је у знаку 200 годишњице од доласка младог Радивоја Томова у школу оца Јосифа Троповића, 180-годишњице Луче микрокозма и 180 година од изградње капеле Св. Петра на Језерском врху и 100 година од њене обнове.
Министарка културе у Влади Црне Горе Тамара Вујовић нагласила је да је са једне стране као Новљанка поносна што се управо на Тргу од ћирилице обиљежава 200 година од доласка Рада Томова у учионицу Јосифа Троповића, а са друге, да је као представник Владе Црне Горе изузетно поносна на чињеницу што је од 2023. године Његошев дан државни празник, и што је од те године 13. новембар – дан када сви причају о Његошу и славе његово дјело.
Пред бројном публиком, која је испунила Трг херцега Стефана, са протојерејем–ставрофором Гојком Перовићем разговарали су врсни познаваоци и истински поштоваоци личности и дјела Петра ИИ владике црногорског – проф. др Соња Томовић Шундић и академик Синиша Јелушић.
Саговорници су највише пажње посветили односу Његошевог формалног школовања, неформалног образовања и самоукости с једне стране и, са друге, невјероватних и ванредних домета које је он на различитим животним пољима достигао у току краткотрајног живота.
Кључно питање око ког су се отац Гојко, проф. Јелушић и проф. Томовић Шундић сагласили јесте: Шта је то што је учинило да из скромних, у цивилизацијском смислу готово аксетских услова одрастања, за тако мало времена израсте један, у најширем смислу те ријечи, горостас духа и мисли? Кроз занимљиву и динамичну дискусију они су поставили различите хипотезе и дали различите могуће одговоре на то питање.
Неки од закључака до којих се у разговору дошло јесте да је за Петра ИИ прије свега карактеристична бескомпромисна богочежњивост и реализација оног архетипа који је за његову личност суштинска. Кључни су били сусрети које је кроз живот имао, како они са савременицима, и са мислиоцима и ствараоцима из прошлости, тако и онај најважнији, непосредни и лични сусрет са самим Миротворцем, са Оним који је источник живота и бића; сусрет генијално опјеван у Лучи.
Извор: Српска православна црквена општина херцегновска
