Докторанд из области геотехнике и стручни сарадник на Грађевинском факултету Миодраг Бујишић, наглашава да се проблеми са клизиштима, од који је једно узроковало и затварање Плаве зграде у Херцег Новом која је оштећена и небезбједна за станаре, али и за околину, нијесу код нас довољно освијешћена. Напомиње да је потребно да држава уз помоћ струке плански дјелује, испита проблематична подручја, дефинише зоне, утврди стање подземних токова и тек онда дозволи одређену градњу.
Инспекција је током викенда након пријаве станара запечатила и донијела рјешење о рушењу дијела такозване Плаве зграде у Херцег Новом, која трпи посљедице клизишта годинама. Тај случај поново је отварио питање клизишта, безбједности објеката и непланске градње у Црној Гори.
Бујишић је у Јутарњем програму ТВЦГ навео да је требало деценијама уназад улагати више у заштиту и анализу стабилности терена, косина, природних и вјештачких, а наравно и клизишта и одрона. Са врха државе свих ових година нијесу донијети институционални оквири који би се бавили овом тематиком и спроводили законске акте које имамо, па иако имамо национални план за заштиту и процјену ризика од клизишта, стар четири или пет године, имамо проблем са његовим спровођењем.
-Генерално на нашем приморју и у значајном дијелу Црне Горе су флишни седименти, флишне стијенске масе, заправо меке стијене у комбинацији са глинама, пјешчарима, и оне су у садејству са водом врло проблематичне. Доводе до активације тла које је константно у стању неке природне напрегнутости и не мирује. У овом конкретном случају, видио сам да је грађевински инспектор донио одлуку да се изврши исељавање становништва, ради безбједности, што јесте примарна ствар, јер је дошло до активације те зоне која је условила појаву деформација на објекту, нагласио је Бујишић.
Санација било каквог објекта које претрпи посљедице због активације клизишта, оцјењује Бујишић, зна да буде много тежа од изградње новог објекта.
-Кад имамо санацију објеката који су угрожени природним дјеловањем, природним катастрофама, онда то изискује још већи опрез и финансије, али прије свега и испитивања за која некада немате довољно времена, јер су потребне хитне мјере, поручује Бујишић.
Додаје да у Херцег Новом има тридесетак активних или условно стабилних зона које потенцијално клизају и које су врло проблематичне. Познато је и клизиште на Савини гдје су се појавиле пукотине у етажним објектима.
Бујишић напомиње да све то треба студиозно сагледати, посебно имајући у виду да смо трусно подручје.
-Клизишта су нарочито активирају када имамо ове екстремне климатске услове, када дође до повећаног прилива воде. Та вода у садејству са меким стијенама чини да материјал клизи један преко другог, формирају се природни процеси који су незаустављиви. Оно што је још битно да нагласим је да су клизишта активна у дужем временском периоду, а ми видимо само тај крајњи удар и нажалост тек тада реагујемо. Овакве проблеме можемо да предуприједимо искључиво израдом квалитетних хидрогеолошких, геолошких, геоморфолошких подлога које ће бити испитане на начин да нам дају зоне у којима може или не може, односно, не смије да се гради, истакао је Бујишић.
Напомиње да су некада у социјалистичкој Југославији постојале мапе које су дефинисале зоне на којима не смије ништа да се гради. И сада треба тако да се понашамо и да будемо у садејству са природом.
-За приобално подручје Будве још 60-их су биле препоруке да се тамо ради етажа, етажа и по, због мочварног тла у зони близу обале, близу мора, јер када дође до сеизмичке активности, а она је неминовна, то тло малтене постане флуид, почиње да тече. Какав год објекат да урадите, колико год да је добро испројектован, исконтролисан, он не може да стоји на таквом тлу. Суштина је да испитујемо терен на начин да радимо геолошке бушотине и површински и дубински и пратимо стање подземних токова. Ми не знамо шта се, ево и у зони Херцег Новог, у том подземљу дешава, какво је стање са подземним токовима, са разним врстама подземних објеката, пећинама, кавернама, јамама и слично, објашњава Бујишић.
Он напомиње да треба дигитализовали базу података свих потенцијално нестабилних косина, активних клизишта, зона које могу да се одроњавају и слично.
-Прије неколико година ми смо радили један научно-истраживачки пројекат који је обухватао дигитализацију одређених косина и прошли смо неких пет, шест, десет локалитета, али не више. За такав посао морају да се издвоје значајнија финансијска средства и потребна је значајнија организација на нивоу државе, поручује Бујишић.
Истиче да су приликом градње зграда инвеститори дужни да одраде одрађена геолошко-геотехничка испитивања, али може бити проблем, јер се не уради увијек комплетна зона, шире подручје.
-Треба плански дјеловати, испитати једно читаво подручје, дефинисати зоне, утврдити стање подземних токова и онда дати могућности одређене градње. Рецимо неко је направио зграду можда прије 50 година, она је стабилна, све је у реду. Неко поред ко сад прави зграду, тим дјеловањем може да поремети стање какво је било у претходном периоду, промијени водотокове и слично, навео је Бујишић.
Сматра да је одговорност на цијелом друштву, али свакако држава је та које ова питања треба да регулише, уреди, формира институције које ће се бавити процјенама ризика од клизишта, од одрона, тимове који ће радити на едукацији становништва и у овим стварима и по питању сеизмике.
-То су питања која се морају уредити са највишег врха, па се онда ширити ка локалним самоуправама, ка грађанству. Научни радници могу да едукују, доприносе са знањима, али без јаке помоћи државе све је узалудно, закључио је Бујишић.
Извор: РТЦГ
