Клавијатуриста култне групе „Кербер“ Бранислав Божиновић за рубрику Срце бира Херцег Нови каже да добра музика опстаје, упркос трендовима, прича о онлајн концерту који су одржали недавно у Нишу, тврди да робујући медијима и дневнополитичким стањима, маса добрих људи потпада под неке лоше и чудне утицаје, што феноменално објашњавају у новој пјесми „Бестрага све“ , коначно поручује да корона нема правила али сами морамо да смањимо ризик од инфекције. Божиновић открива шта Кербер још није успио да уради, у којим ситуацијама изговори „Бестрага све“, прича како гледа на новокомпоновану медијску сцену и због чега његово срце бира Херцег Нови…
Пише: Викторија Самарџић
Ове године прослављате велики јубилеј – 40 година постојања групе. Обиљежили сте младост неколико генерација, створили хитове, а своју дуговјечност и популарност у региону потврђујете искреним идобрим односом са публиком. Које све критеријуме сте морали да задовољите да бисте исписали и наставили да пишете причу која траје толико дуго?
Велики рад уз неоспоран таленат, поштовање публике, као јединог мериторног медија, избегавање да се везујемо за тренутне политичке тренутке (дуже постојимо од свих партија), избегавање да се везујемо и за тренутне модне стилове у музици (уз поштовање оних који су тај пут изабрали), поштовање према људима који раде на сцени са нама и тиме да се концерти одрже, као и давањем енергије публици до максимума. Зато и од себе тражимо пуно, дајемо се на бини тотално, без компромиса. Само тако, таквим односом према свима, један бенд може да опстане. Уз то, у групи смо сви добри пријатељи, имамо и рођачких и кумовских веза, евентуалне несугласице (углавном око аранжирања и компоновања) решавамо брзо и лако компромисом. Нема вета и лупања шаком у сто. Равноправност пре свега.
Чему су вас научиле све ове године?
Раду и дисциплини, на сцени, и у приватном животу. Имамо јасно одређене приоритете и трудимо се да тај став одржимо, осим када те виша сила спречи. Нажалост, стрпљење је такође једна од научених ствари, бар у мом случају, јер сам по природи брзак, некад пресечем и на своју штету, али све мање делујем импулсивно. Рацио, а не емоцио. Е сад, емоције су веома важне у нашем послу, па је наћи компромис – такође вештина.
Коју ствар Кербер још није успео да уради, а желио би?
Некад смо желели (кад смо почињали) локалну славу, па се десило да остваримо то на ширем подручју, а сада када имамо неке нове државе у окружењу, остварили смо и као међународну. (смех)
Како гледате на ову новокомпоновану медијску сцену и да ли бисте јој се некада повиновали?
Волео бих да могу нормално да живим од музике, иако то никада није био лак процес, а сада, у ово време лудила око ове заразе, то је веома тешко. Никада нисам стремио неком великом материјалном богатству, срећан сам што имам стабилну породицу која ми је ослонац и подршка, имам пријатеље, могу да прошетам улицом, парком, да уђем у кафић и да разговарам са људима, имам хоби који ме одмара, идем на одмор кад имамо слободно време. Засад нас све служи здравље. Шта још више човек да пожели? Бенд ради, компонујемо, спремамо материјал за студио, мада не као раније, већ – песму по песму. Ја сам лично задовољан. Неко мудар је некада рекао: „само будала се не мења“. Група Кербер се мења и променила се доста од свог настанка до данас. Четрдесет година је пуно. Ипак, основе у приступу музици и приступ звуку ми нисмо пуно променили, остајемо своји, не робујемо модним трендовима, поготову у музици, убацујемо електронику умерено, колико је нама интересантно. Имамо певача који може да отпева све што му ми као музичари захтевамо и који даје веома препознатљив печат Керберу. Остани то што јеси, то је поштено и према себи и према другима. Музика је широк појам, уметност која може да се искаже на разне начине, а тако и „хвата“ своју публику. Оно што је најважније – добра музика опстаје дуго, упркос трендовима. Људи то препознају.
Недавно сте одржали мини-онлајн концерт из свог студија у Нишу. Како сте се прилагодили овом новом формату и какве су реакције публике?
Што се тиче онлајн концерата, морали смо тако да се обратимо публици, јер смо одавно спречени да на свој, природан начин урадимо концерт. Припреме су дуже него за класичан концерт, треба се прилагодити просторији, порадити на звуку, јер ту не може да се „бије на 100 дб“, одабрати екипу која то уме и може да сними и репродукује. Уопште није лако, поготову у Нишу, јер то пре нас нико није радио (ако изузмемо такозване live stream стреам телефонске записе које млади раде кад год су у прилици). Ово је морало да се уради на вишем нивоу, а мислим и да смо успели, а то нам реакција публике потврђује.
Кербер нас је обрадовао и новом пјесмом „Бестрага све“, што је право изненађење за публику. Шта нам можете рећи о овом пројекту?
„Бестрага све“ је песма која је нова за публику. Неки људи су је већ чули претпрошле године на концертима, у некој полу-демо верзији. Имамо обичај да нове песме тестирамо на концертима да бисмо видели који енергетски потенцијал оне носе, а и шта треба дорадити, променити. Мени, а и свима у групи песма се допада. Наш друг Никола Чутурило је урадио феноменалан текст. Мислим да је веома успела песма. Можда није хит „на прву лопту“, али, сигурно је добра и дуго ће остављати утисак на публику.
У пjесми говорите да се све приклонило мрачној страни свјета. Да ли сте можда њоме хтјели да направите паралелу са ситуацијом у којој се налази цио свијет већ годину, откако нас је задесила ова пошаст?
Песма је феноменално легла ако посматрамо ово стање у коме је цело човечанство. Можда то није била интенција у почетку, али, страх, безнађе, лудило, резигнација и одбијање да се постане „точак машине“ која страхом уништава све, траже да се уметник обрати народу и искаже свој став о том питању.
Да ли смо стварно ми „глупи, слепи и неми“, као што истичете у овом синглу?
Нема народа који је и глув и слеп. Увек ћеш наћи људе који шире позитивну енергију и добро око себе. Нажалост, робујући медијима и дневнополитичким стањима, маса добрих људи потпада под неке лоше и чудне утицаје, промени се и ни сама не зна како се нађе у ситуацији да не зна шта ради. Исто је и у љубави. Кажу – полудео од љубави, заборавио обавезе, друштво, породицу… Ако је идеал људског живота љубав, а то јесте, јер је љубав и вера, и слобода да дела, а то чини човека. Тешко је да се човек избори са свим емоцијама и у томе уме да буде „и глув, и слеп, и нем“ (смех). Пре или касније се сви пробудимо из тог сна, па зависно од тога шта нам се десило или шта смо другоме учинили несвесно, можемо да кажемо: „Нешто је добро из тога изашло, а нешто, богами и није“. А увек је боље ако судбина или Бог хоће да испадне добро, јер љубав треба да нас мотивише на то.
У којим ситуацијама ви кажете „Бестрага све“?
Кад те нешто смори, али баш те смори да не знаш више шта да урадиш, јер шта год да пробаш – не иде (за то смо обично сами криви, вероватно лоше започнемо, па нема шансе да буде добро), ја лично кажем – ма иди бре бестрага, далеко ти лепа кућа! У животу ћеш наћи пуно тих прилика да одустанеш од нечега што ти је било важно, али не и животно важно, јер се од тога не одустаје, па ћеш рећи „Ма, бестрага све!“
Много ваших колега и пријатеља се бори или се, нажалост, није изборило са ковидом-19. Колико вас ово стање погађа и како превазилазите ове тешке тренутке?
Нажалост, пандемија нам је однела неке драге људе, колеге, пријатеље. То су ране кој је немогуће брзо залечити. Њихов одлазак је велики губитак, како за њихове драге, тако и за пријатеље, за њихов посао, за све који су их поштовали. Да бисмо избегли замку тог притиска због такве ситуације, где губимо драге људе, ми смо уточиште нашли у раду, у музици. Није лако да сада будеш креативан, енергчан, али морамо и због људи којима је већ свега доста, као и нама уосталом. Мислим да би они то волели.
Коју поруку имате за све људе који су у канџама овог опаког вируса?
Људи, чувајте се! Избегавајте гужве, чувајте своје и животе својих најмилијих, јер ова болест нема правила, нема матрице по којој ради, тако да морамо сами да смањимо ризик од инфекције. Уз то, нађите снагу за осмех, за добро дело, за оптимизам. Верујем да и то помаже, а ми музичари ћемо се потрудити да вам пошаљемо позитивну енергију да вам у томе помогне. Уз то – љубав! То је рецепт! Нашим оболелим другарима желимо што брже оздрављење и опоравак, јер треба живети, волети и радити.
Савез естрадно-музичких уметника Србије доделио вам је крајем 2019. године награду за животно дело. Како се осјећате поводом тог великог признања?
Лепо је када те колеге награде за сав труд, рад, одрицање и живот који естрадни уметници воде. То те чини не само срећним него и испуњеним, јер си се уверио да си радио и урадио нешто стварно добро. Да то могу сви да препознају, да цене и да у овом случају уживају заједно са нама у музици. Са друге стране, обавезује те да пазиш шта радиш, да наредно дело не сме да буде урађено офрље, без емоције и енергије, да се мало промениш, а и да останеш свој.
Какви су вам наредни планови?
Планови су да прво снимимо остатак песама за албум а, ако ово чудо стане до лета или макар до почетка јесени, направимо велики концерт у Нишу, на отвореном, са пуно гостију, да прославимо сви годишњицу нашег рада и да прославимо оно најважније – живот и љубав! Нека су здравље и љубав са вама! И да се гледамо и слушамо кад све ово са короном прође!
Због чега ваше срце бира Херцег Нови?
Први пут сам у животу, на море дошао баш у Нови, имао сам четири године…То, „прво летовање на мору“ и касније Драгољуб Ђуричић, који нас је водио и упознавао са градом у детаље, фини и отворени људи, морају бити разлог за Херцег Нови!
