Одакле кренути? Од протеста и петиције за опстанак болнице у Мељинама? Од тражење најбољег рјешења за Аеродром Тиват, за градску плажу… Чији је наш парк? Чији су везови у нашој марини? Чија је наша увала?
– Давали су наши преци своју земљу за писту. Давали су своју земљу за болницу. Давали земљу за паркове, за угашене индустрије, за тргове, путеве, купалишта. Давали за добробит свог краја и својих потомака. Да ли су узалуд давали? Овај данас тако спор систем је још до јуче (до 30.08.2020.) пребрзо све наше дао, предао, продао.
Нагомилавали су се деценијама и трпали под тепих проблеми и незадовољства, потписивали лоши уговори и изналазила још гора рјешења.
И кренуло се у рјешавање проблема. Постоји начин, постоје правила, постоје закони, постоји цивилизован начин преговора, култура дијалога. Да, постоје и процедуре које успоравају, као и систем који не дозвољава да се прескачу кораци. Вријеме свакако пролази, а на старе проблеме се регуларно каче нови. Поштујући ред и начин, одговори са виших инстанци или су били неповољни по нас или су се процедурално продужавали да би се одложила рјешења. Ништа се није ријешило разговорима са представницима Аеродрома Црне Горе, Морског добра, Министарства здравља. Нажалост, осим што не знамо више са ким изгледа да и немамо са ким разговарати. Брзину смјењивања људи са позиција ни сами актери не могу испратити.
Свим институцијама које нас опструирају сво ово вријеме поручујемо да смо сити шупље приче и да нас њиховим нечињењем наводе да наше почнемо да отимамо, поручила је Сандра Синдик, члан ГО “Бокешки Форум”.
