Бококоторски залив све више се суочава са ризицима због климатских промјена и неодрживог коришћења ресурса. Морамо постати свјесни да ће свака одлука коју донесемо данас имати дугорочне посљедице, не само на економију и туризам, већ и на основне услове живота у овом подручју. Ово је главна порука са конференције „Сарадњом до одрживе будућности“ одржане у Котору, на којој се разговарало о потребним корацима које можемо предузети, а који су дефинисани у Плану управљања обалним подручјем Бококоторског залива (ПУОП).
План је резултат спровођења једне од приоритетних акција Националне стратегије интегралног управљања обалним подручјем Црне Горе и одговор је на кључне изазове одрживог развоја и климатских промјена у подручју Боке Которске.
Обухвата три општине: Котор, Тиват и Херцег Нови, а његова израда, која је почела 2021. године, предвођена је од стране Центра за регионалне активности/Програма приоритетних акција (ПАП/РАЦ), који дјелује у оквиру Програма Уједињених нација за заштиту животне средине/Медитеранског акционог плана (UNEP/MAP), са сједиштем у Сплиту. План је остварен у оквиру међународног пројекта MEDProgramme,који финансира Свјетски фонд за животну средину (ГЕФ), у сарадњи са партнером План Блеу из Марсеја, стручним локалним тимовима и бројним локалним и националним актерима који су активно доприносили његовом развоју.
Зоран Дабетић, државни секретар, испред Министарства екологије, одрживог развоја и развоја сјевера, истакао је да се ради о изузетно вриједној иницијативи чији је примарни циљ дугорочна и одржива заштита Бококоторског залива.
-Данас смо овдје да представимо План обалног подручја Бококоторског залива као крајњи резултат заједничке сарадње на регионалном нивоу. Иако поносни и захвални што смо дошли до ове тачке, важно је да будемо свјесни изазова који предстоје. Да би овај План остварио свој пуни потенцијал, морамо заједнички обезбиједити његову пуну имплементацију, како не би остао само слово на папиру. То ће захтијевати континуирану сарадњу свих нивоа власти, институција на државном и локалном нивоу, стручне заједнице и наравно грађана као крајних корисника овог вриједног подручја, казао је Дабетић.
Осврнувши се на глобалне изазове климатских промјена, укључујући недавне поплаве у Валенсији и Грчкој, Атифа Касам Манџи, менаџерка програма Уједињених нација за заштиту животне средине (UNEP/GEF),истакла је да је интегрисано планирање, које узима у обзир климатске ризике и рањивости заједница, кључни корак у изградњи отпорности.
-Према извјештају УНЕП-а о јазу у емисијама за 2024. годину, државе морају смањити годишње емисије гасова са ефектом стаклене баште за 42% до 2030. и 57% до 2035. године, иначе ће циљ од 1,5°Ц бити изгубљен. Јасно је да тренутна ситуација тражи прилагођавање. Надам се да ће план који је данас представљен бити преточен у акцију, те да ће Бока Которска постати примјер остатку региона и најбоља пракса од које сви могу учити, казала је Касам Манџи.
Једна од главних карактеристика овог Плана јесте свеобухватан приступ, који укључује предлоге механизама за имплементацију и усклађивање са међународним стандардима. Дариа Пов, директорка PAP/RAC-a, истакла је значај овог документа као темеља за повлачење средстава из националних и међународних извора, наводећи да никада није било више доступних ресурса за климатске акције.
-Црна Гора и Бококоторски залив добили су прилику да предузму прве кораке у прилагођавању обале климатским промјенама. Системски приступ изради овог плана омогућио је интеграцију резултата 12 појединачних извјештаја, што га чини вриједном платформом за даље дјеловање. Овај план не представља само документ, већ почетак једног важног процеса за Бококоторски залив. Постојање оваквог плана, заједно с људским и финансијским ресурсима за његово спровођење, кључан је услов за успјешно прилагођавање највећем изазову нашег времена – климатским промјенама. Захваљујући напорима ваших и наших стручњака, имате платформу с које можете системски одговорити на изазове прилагођавања, казала је Пов.
Догађај је обухватио и двије радне сесије на којима су учесници из земље и региона дискутовали о тренутним приоритетима за Боку Которску, а затим и о конкретним могућностима финансирања и спровођења даљих акционих корака.
План управљања обалним подручјем Бококоторског залива развијен је у оквиру МедПрограмме пројеката: Child Project 2.1 „Mediterranean Coastal Zones: Water Security, Climate Resilience and Habitat Protection“ – SCCF Project „Enhancing Regional Climate Change Adaptation in the Mediterranean Marine and Coastal Areas“
