Снимање треће и финалне сезоне серије „Сенке над Балканом“ улази у завршну фазу и биће спремно за емитовање до краја године, а редитељ и глумац Драган Бјелогрлић је поручио да му је то најдражи пројекат у којем је уједно највише ризиковао.
На Филмском фестивалу у Херцег Новом, у оквиру програма ТВ Ниша, Бјелогрлић је најавио нову сезону серије „Сенке над Балканом“, уз приказивање ексклузивних сегмената у Дворани Парк.
Бјелоглић је казао да се серија тренутно налази у завршној фази снимања треће и последње сезоне.
– Ово је за мене најдражи пројекат, зато што је то пројекат у коме сам највише ризиковао, највише истраживао и радио ствари за које нисам знао да ли могу да их изведем до краја. Нисам знао ни да ли то уопште умијем да радим. Са те стране, „Сенке“ су ми лично веома важне и занимљиве – рекао је Бјелогрлић.
Казао је да је, након огромног успјеха филма и серије „Монтевидео, Бог те видео“, желио да направи нешто потпуно другачије, наводећи да је инспирацију проналазио у свјетским серијама попут „Пеакy Блиндерс“, „Бреакинг Бад“…
Сматра да је серија успјела, јер гради аутентичан, а истовремено стилизован свијет.
– Мислим да смо успјели да искреирамо један Београд који у ствари никада није постојао, а који је само наш. Тај микро свијет чине и реални историјски догађаји и личности, али и фикција. Ништа историјски нисмо мијењали, већ смо наша тумачења градили тамо гдје нема података – истакао је Бјелогрлић.
Најавио је да трећа сезона доноси нова окружења, наводећи да ће дио радње бити смјештен и на планину Ртањ, познату по легендама и мистици, а да ће се у средишту заплета наћи породица Минх и трагедија повезана са њиховим рудником, заснована на историјским чињеницама.
Бјелогрлић је истакао да су за успјех серије кључни ликови и глумци.
– Трудио сам се да и најмање улоге добију свој карактер, да свака глумачка креација има смисао. Чак и епизодне роле смо градили заједно са глумцима, јер серија живи кроз ликове. У трећој сезони појављује се велики број глумаца из региона, од звучних имена до оних који су прихватили и мање, епизодне задатке – рекао је Бјелогрлић.
Упоређујући ситуације из серије са садашњим стањем у друштву, Бјелогрлић је указао да се радња треће сезоне одвија крајем тридесетих година, пред Други свјетски рат, наводећи да је паралела са данашњицом неизбјежна.
– Када пронађете праву, суштинску тему, људи увијек кажу „Све је исто.“ Рецимо, 1938. и 1939. је било јасно да долази рат. Тада су били избори које је покрао Стојадиновић, ултрадесничарска идеологија била је у успону, а уз то се дешавала и еколошка катастрофа због рудника. Зар то не подсјећа и на данашње тренутке? Наравно да причајући о том времену, причамо и о нашем – нагласио је Бјелогрлић.
Казао је да очекује да ће серија бити спремна за емитовање до краја ове године, док ће вјероватно бити приказана у првим мјесецима наредне године.
Стварање серије „Сенке над Балканом“ било је, према ријечима сценаристе и драматурга Стевана Копривице, много више од писања сценарија.
– То је био процес у којем су се преплитали историја, мит, аутентична свједочења и умјетничка имагинација – навео је Копривица.
Подсјетио је да је први повод потекао из једне необичне приче из београдског клуба у којој су приликом журке исцениране чувене слике из француског Лувра, а у којем се том приликом десило неразјашњено убиство које полиција никада није ријешила.
– Тада су почеле приче о сектама и иницијацијама, што је била нека врста увода у све оно што ће касније бити развијено у серији – додао је Копривица.
Указао је да је посебан значај имао догађај из 1919. године када је адмирал Врангел упловио у херцегновску луку са благом Петроградске заложне банке, које је припадало династији Романових.
– То благо пренијето је даље према Црној Гори и Београду, а у серији је послужило као полазиште за заплет. Постоје историјске чињенице, али писац има право да осмисли како се нешто догодило. Тако „Сенке“ балансирају између факата и фикције. Консултовали смо се и са Институтом за савремену историју у Београду, а посебно је важна тема руске емиграције, која је донијела и цивилизацијске вредности и насиље и криминал – рекао је Копривица.
Казао је да серија није само историјска реконструкција, већ да она отвара и дубља социолошка питања.
– Ми смо свједоци једног анти-феномена који постоји много прије Другог свјетског рата, па и прије тога. То је нешто што бих назвао дефиницијом зла. Није то увезено споља, него дио људске природе, нешто што чека околности да се активира. Серија показује како се то зло у одређеним циклусима обнавља – навео је Копривица.
За њега је драматуршка основа јасна, прича мора да привуче пажњу.
– Досада сама по себи није естетска категорија. Мораш да правиш тензију, интригираш публику, купујеш њену пажњу. Тек кроз то можеш да испричаш оно што желиш о људскости, достојанству и историјским поукама – казао је Копривица.
Нагласио је да му је посебно драго што су ликови инспектора Танасијевића и Станка остали досљедни кроз све сезоне серије, иако је сценариј писао само за прву, у чему види свој посебан допринос и траг у цјелокупном остварењу.
Глумица Марија Бергам осврнула се на своју улогу Маје Давидовић, истичући колико јој је тај лик значио и колико је снажно доживјела тај професионални изазов.
– Сјећам се да ми је неко рекао да су се дуго двоумили око тога кога да узму за улогу. А ја када сам прочитала сценарио, буквално ми се стегло у грудима. Та улога је била толико добро написана, и толико сам је снажно осјетила, да сам имала осјећај да ћу умријети ако је не добијем“, навела је Бергам.
Сматра да Бјелогрлић даје шансу младим талентима и да је спреман да ризикује.
– Ако му даш своје повјерење, он неће одустати од тебе, вјерује у тебе и извући ће најбоље из тебе. То је велика ствар. Мислим да су му многе генерације младих глумаца захвалне, и ја сам веома – рекла је Бергам.
Најавила је да се Маја у трећој сезони враћа из Америке у Париз, подсјећајући да је обећала да се више никад неће вратити на Балкан.
– Али догађаји који су се десили били су сувише страшни. Она одлучује да се врати због општег добра, да ризикује, са озбиљном и јасном мисијом. Није сигурна да ће успјети и управо та неизвјесност јесте њена драма у овој сезони – рекла је Бергам.
Више информација о програму ФФХН током којег ће бити приказано више од 60 остварења доступно је на веб сајтовима https://filmfestival.me и https://www.hercegfest.me, као и на каналима на друштвеним мрежа.
Покровитељи 38. Филмског фестивала Херцег Нови – Монтенегро филм фестивала су Министарство културе и медија Црне Горе и Општина Херцег Нови, спонзор м:тел, а извршни продуцент Јавна установа културе Херцег фест.
Извор ПР центар
