Нерегулисана регистрација портала, притисци на запослене, неплаћени рад, лош положај фриленсера, те недостатак података о финансијском пословању, проблеми су који су обиљежили и ову годину у дигиталним медијима.
Запослени у дигиталним медијима и даље раде у једнако лошим условима, присутан је рад на црно, зараде су и даље испод просјека, притисци су очигледни, а прековремени и неплаћени рад су готово константа, неки су од налаза овогодишњег извјештаја „Нови медији – стари проблеми 2021″Синдиката медија Црне Горе.
-Дигитални медији у Црној Гори доживјели су највећу експанзију у години која је за нама. За само четири године, од када се спроводи ово истраживање, број портала у Црној Гори, уписаних у евиденцију надлежних органа, порастао је са 40 на 104. Највеће промјене забиљежене су током посљедње двије године. Портали чине 50% укупног броја медија у Црној Гори што довољно говори о утицају који они имају на информисање и креирање јавног мњења.
Са синдикалне тачке гледишта, портали су вјероватно једно од најнесигурнијих мјеста за рад медијских радника.
-Велики број запослених у овим медијима ради на црно, с обзиром на то да немају уговоре о раду и нису осигурани. Такође, радни дан запослених у порталима у просјеку траје дуже, запослени раде и викендом, притисци на њих су већи, посебно због брзине објављивања информација, док су зараде на јако ниском нивоу и испод просјека.
Дигитални медији у Црној Гори запошљавају највише фриленсера, који се помињу само у једном закону, a принуђени су да раде за више медија не би ли омогућили себи достојанствену зараду.
-Иако их законодавство у довољној мјери не препознаје и не штити, црногорска медијска сцена може се похвалити добром мрежом слободних новинара. Не постоји званична статистика о њиховом броју, али је Синдикат медија Црне Горе оформио посебну мрежу чланова који су слободни новинари и с њима покушава да утврде који су највећи проблеми и могући начини њиховог рјешења.
Истраживање СМЦГ садржи низ препорука чији је циљ унапређење положаја запослених у дигиталним медијима.
-Држава мора донијети подзаконске акте којима би се ближе регулисао поступак регистрације портала. Потребно је законски заштити фриленсере којих ће у наредним годинама бити све више. Држава, власници медија и запослени у порталима морају препознати и на вријеме реаговати на изазове које доноси дигитализација радних мјеста и дигитална економија.
Извјештај је дио програма “Union to Union – Recruitment and Organizing campaign in CEE 2021”, који се спроводи уз подршку Међународне федерације новинара (IFJ), Union to Union-а и Синдиката новинара Шведске, а ауторка је Бојана Лаковић Конатар.
