Жене у Црној Гори чине више од половине укупног становништва али и већину незапослених.
При запошљавању послодавци се чешће одлучују за мушкарце, посебно ако је жена у репродукционом добу или има малу дјецу. Проблем запошљавања имају и жена након педесете године, саопштено је из НВО Банка хране.
По структури свих запослених, према статусу запослења, највећи је број жена (82%) које раде по уговору, информација је Привредне коморе. Такође, жене раде мање плаћене послове и не напредују по хијерархији одлучивања као мушкарци. Више од половине незапослених жена у руралним подручјима никад нису радиле и немају пензионо осигурање.
Три пута је више у Црној Гори самохраних мајки него очева. Према једино доступним подацима Монстата од посљедњег пописа 2011. године, има 24.424 породица са најмање једним дјететом које одгаја само мајка. Број самохраних очева је знатно мањи и износи 5.105. Неплаћање алиментације, немогућност запослења и неприлагођено радно вријеме, само су неки од проблема са којима се оне суочавају.
Неупоредиво је већи број мушкараца на државним функцијама и руководећим мјестима, али је зато много већи број жена које трпе насиље у свим његовим облицима.
Црној Гори знатан проценат жена, између 15 и 65 година, био је изложен партнерском насиљу: чак 42 одсто жена је током живота имало искуство са бар једним од четири типа партнерског насиља – психичким, економским, физичким или сексуалним.
У Црној Гори се и даље углавном поштује традиционални приступ наслеђивања имовине мушких потомака у породици, па тако жене чак и кад се налазе у тешком материјалном положају, остају ускраћене за подршку. Црна Гора се налази међу четири државе у свијету по дисбалансу рођења мушке и женске дјеце, усљед селективних абортуса.
Неравномјерна је подјела обавеза у кућним пословима, његовању дјеце, старијих и болесних, између мушкарца и жена.
Жене од родне дискриминације нису довољно заштићене на радном мјесту, узнемиравања и уцјењивања, колико је неопходно.
Пуна су нам уста хвале напретка и поштовања жена што је упитно у пракси. Мало се шта урадило да се заштите жене и пруже прилике да оне остваре потенцијале у пуном капацитету.
Држава мора ставити у фокус пажње жену, не само када су међународно признати датуми у питању. За жене се везује и питање потомства, а код нас је наталитет озбиљно угрожен и нема мјера које би помогле да се стање поправи.
Дјевојчицама треба подршка да се школују како би биле остварене професионално, а не само као породичне жене и мајке. Сасвим је извјесно да са порастом образовања сиромаштво драстично смањује, што је још један разлог улагања у образовање.
Женама треба посао и како би биле економски независне и слободне, да не трпе насиље из економских разлога, када до њега дође у породици. То је и начин да се смање трауме међу дјецом које живе у породицама насилника.
