Мјерење публике није само техничко питање већ темељ оглашавања и важан индикатор медијског плурализма, казала је директорица Агенције за аудиовизуелне медијске услуге (АМУ) Сунчица Бакић додајући да је улога АМУ-а да инсистира на транспарентности методологије и доступности релевантних информација. Она је то казала на округлом столу поводом представљања студије „Мјерење медијске публике у Црној Гори – Анализа система и методологије мјерења телевизијске гледаности с препорукама”, који је организовала АМУ у сарадњи са Мисијом ОЕБС-а у Црној Гори.
Бакић је рекла да је студија настала у тренутку када се црногорски медијски систем налази у фази интензивног нормативног и институционалног усклађивања са европским стандардима. Како је навела, Европски акт о слободи медија, који је ступио на снагу у Европској унији, поставља јасна правила у погледу транспарентности, непристрасности и проверљивости система мјерења публике. „Будуће измјене и допуне нашег законодавства, као и даље усклађивање са овим европским оквиром, треба да доведу до унапрјеђења постојећег система мјерења”, казала је Бакић. Она је рекла да мјерење публике није само техничко питање статистике и методологије.
-Оно је темељ тржишта оглашавања, основа за уређивачке и пословне одлуке, али и важан индикатор медијског плурализма и равноправности на тржишту. У малом и осјетљивом медијском тржишту какво је црногорско, свака методолошка нејасноћа или недостатак транспарентности може имати значајне посљедице, додала је Бакић.
Она је подсјетила да Закон о аудиовизуелним медијским услугама прописује обавезу Агенције да спроводи годишње истраживање јавног мњења о повјерењу, гледаности и слушаности емитера. Бакић је навела да медијска стратегија додатно препознаје потребу системског прикупљања релевантних података о медијском тржишту.
-Међутим, истовремено морамо јасно раздвојити регулаторну улогу од тржишне функције. Регулатор не треба да буде произвођач тржишне валуте, нити конкурент приватним субјектима, додала је Бакић.
Она је казала да је улога АМУ да обезбиједи оквир.
-Да инсистирамо на транспарентности методологије, на доступности релевантних информација, на могућности независне ревизије и на поштовању принципа једнаких услова за све учеснике на тржишту”, додала је Бакић. Она је истакла да европски акт о слободи медија у том правцу поставља стандарде. „Он не прописује јединствени модел мјерења, али јасно дефинише принципе: транспарентност, недискриминацију, пропорционалност, упоредивост и провјерљивост. На нама је да те принципе преведемо у рјешења која су реална и одржива у црногорском контексту, казала је Бакић.
Она је додала да је зато студија АМУ-а замишљена као основ за унапрјеђење, а не као коначно рјешење.
-Она анализира постојећи систем, идентификује његове предности и слабости, упоређује га са европском праксом и даје основне смјернице, рекла је Бакић.
Те смјернице, како је додала, треба да послуже као полазна тачка за заједничко тражење модела који је прилагођен Црној Гори – њеној величини, структури тржишта, финансијским капацитетима и технолошким могућностима.
-Посебно је важно питање транспарентности методологије и могућности независне провјере. У систему у којем подаци о гледаности директно утичу на расподјелу оглашивачких буџета и тржишне позиције емитера, повјерење је кључни капитал, указала је Бакић.
Према њеним ријечима, то повјерење се не гради декларативно, већ кроз јасне процедуре, јавно доступне информације о основним принципима методологије и редовне независне ревизије. Она је рекла да је Црна Гора мало тржиште са ограниченим оглашивачким буџетом и специфичном структуром медијског сектора.
-Модел који функционише у великим европским државама не мора бити директно примјењив код нас. Зато је кључно да кроз дијалог пронађемо модел који је технички поуздан, финансијски одржив и институционално прихватљив за све актере, поручила је Бакић.
Она је навела да будуће измјене закона, кроз сарадњу са Министарством културе и медија и другим релевантним актерима, треба да имају за циљ да се прецизније дефинише регулаторни оквир, водећи рачуна да он буде усклађен са Европским актом о слободи медија и да истовремено поштује реалности црногорског тржишта.
Замјеник шефа Мисије ОЕБС-а Ђовани Габаси рекао је да се медијска сцена у Црној Гори брзо развија, што ствара потребу за транспарентним и поузданим системом мјерења радијске и телевизијске публике.
-Поуздано мјерење публике није техничко питање. Напротив, оно је кључни инструмент за промовисање праведног, транспарентног и одрживог медијског тржишта“, указао је Габаси.
Према његовим ријечима, тачни и независни подаци омогућавају оглашивачима, емитерима, креаторима политика и јавности да донесу информисане одлука засноване на доказима.
Истовремено, такви подаци помажу медијима да боље разумију и служе својој публици“, додао је Габаси.
Говорећи о студији, он је рекао да тај документ анализира међународне добре праксе у мјерењу публике укључујући различите системе мјерења публике, примијењене методологије и савремена технолошка рјешења. Он је казао да транспарентни системи мјерења доприносе изградњи повјерења међу актерима и стварању предвидљивијих и праведнијих тржишних услова у којима независни медији могу одрживо да функционишу.
-Иако системи мјерења представљају важан темељ праведног медијског тржишта, они су само један дио изградње инклузивног и отпорног медијског окружења“, истакао је Габаси. Према његовим ријечима, приступачност је кључна компонента те шире визије. Експерт Одјељења за надзор и анализу медијских садржаја у Агенцији за електроничке медије Републике Хрватске, Станислав Бендер, представљајући студију, рекао је да је фрагментација публике и састав мјерења довела до развоја више методологија. Он је казао да тржиште изразито фрагментисано у односу на његову економску снагу. Како је додао Бендер, од укупног тржишта које се процјењује на 11-12 милијарди ЕУР годишње, на телевизију отпада око 50 одсто укупне оглашивачке потрошње. Он је рекао да већина комерцијалних емитера послује с минималним добитком или губитком. Бендер је указао и на финансијску неравнотежу између јавног и комерцијалног тржишта и истакао да приход Јавног медијског сервиса износи 22,7 милиона ЕУР и да већина долази из државног буџета.
-Приходи Радио-телевизије Црне Горе (РТЦГ) чине око 43 одсто укупних прихода свих медија у држави, док је приход комерцијалних емитера 17,5 милиона ЕУР, навео је Бендер. Бендер је рекао и да тржиште не прати увијек пропорционално гледаност и регулаторни статус. Он је указао и на то да је телевизија и даље доминантан медиј, али да је тржиште у структурној транзицији.
Бендер је казао да 78 одсто грађана свакодневно гледа ТВ и да млађе генерације преферирају стриминг. Додао је да је студија показала недовољну транспарентност у опису цјелокупне методологије мјерења публике и истакао да је потребна већа транспарентност о томе на који начин се подаци прикупљају. Говорећи о препорукама, Бендер је рекао да је потребно успоставити институционални и индустријски усаглашен састав.
-Потребно је повећати транспарентност и доступност података, размотрити бољу интеграцију за хибридни модел мјерења, увести обавезне независне ревизије методологије, осигурати финансијску и технолошку одрживост система, казао је Бендер. Округлом столу су присуствовали бројни представници телевизијских и радијских емитера, оператора, агенција за истраживање јавног мњења, невладиних организација које се баве медијима и изборним процесима, као и представници надлежног министарства.
