Питање медијског власништва за Црну Гору није само професионално, већ стратешко и демократско питање, поручено је на конференцији за новинаре Агенције за аудиовизуелне медијске услуге (АМУ), на којој је представљена платформа којом је грађанима омогућено да виде ко су власници пружаоца аудиовизуелних медијских услуга.
Платформа www.transparentnostmedija.me први је јавни јединствени дигитални регистар медијског власништва у Црној Гори.
Предсједник Савјета АМУ-а Бранко Бошковић рекао је да се Агенција позиционирала као примарни актер у области регулације медија и да је то институција која води рачуна о интересима грађана и штити интерес грађана. Он је навео да се АМУ, знањем и искуством, позиционирао и на међународној сцени као важан регулатор.
– Важно је да је АМУ изашао ван класичних надлежности које се тичу регулације и постали смо институција која дјелује проактивно – навео је Бошковић.
Како је казао, транспарентност је један од кључних процеса демократије и демократизације, јер се тако може видјети ко има утицај и на који начин га врши и може ширити.
– У том смислу транспарентност власништва медија је такође важна и на овај начин преко платформе сви могу видјети ко су они који одлучују у медијима и ко су власници – рекао је Бошковић.
Он је оцијенио да је тренутно стање власништва медија у Црној Гори прилично незадовољавајуће, јер постоји велики број медија који није у власништву физичких и правних лица из Црне Горе.
– Мислим да је то нешто што потенцијално може бити врло спорно и алармантно“, додао је Бошковић.
Како је навео, допринос Агенције и дигиталне мапе је то што грађани могу да виде ко су заиста власници. Бошковић је рекао садашњи Савјет и људи који воде АМУ не могу поправити стање од претходне једне или двије деценије, али, како је навео, дигиталном мапом могу допринијети унапрјеђењу постојећег стања.
Он је истакао да мапа садржи велики број личних податка, података о физичким и правним лицима, па је важно да подаци који су овдје презентовани буду тачни.
– АМУ на овај начин даје и другим институцијама примјер како се могу понашати и дати допринос ван њихове уобичајене дјелатности. Показујемо како једна област која је важна може бити додатно унапријеђена – рекао је Бошковић.
Директорица АМУ-а Сунчица Бакић рекла је да је црногорски медијски простор мали, осјетљив и изложен утицајима, а да се о томе недовољно често и отворено говори.
– Држава са 620 хиљада становника функционише у окружењу у којем су медијска тржишта сусједних држава вишеструко већа, снажнија и утицајнија. Наша публика свакодневно конзумира садржаје из региона и шире – казала је Бакић.
Како је навела, то само по себи не треба да буде проблем, али јесте изазов, јер уз садржај прелазе и оквири моћи – политички утицаји, финансијски интереси, пословне везе и власничке структуре.
– Због тога је питање медијског власништва у Црној Гори не само професионално, већ стратешко и демократско питање. Будимо потпуно јасни: онај ко финансира – утиче, онај ко утиче – обликује медијски наратив, а ко обликује наратив – утиче на јавно мњење, институције и процесе демократије – рекла је Бакић.
Црна Гора, како наводи, има либералан приступ када је у питању улазак капитала на медијско тржиште, готово без ограничења концентрације.
Бакић је истакла да истовремено закон препознаје нешто изузетно важно – да свака медијска кућа јасно објави ко је њен власник, ко су повезана лица, и ко заправо стоји иза информација које стижу до грађана.
Она је рекла да је кључно питање да ли је у црногорском контексту ранспарентност сама по себи довољна.
– И морамо признати да постоје сумње, јер иако подаци формално постоје, они су расути, тешко доступни, недовољно разумљиви и често скривени иза сложених влас -навела је Бакић.
Она је рекла да је мисија платформе да се јавно покаже оно што закон захтијева од власника медија.
– Желимо да новинарима, истраживачима, регулаторима и грађанима дамо алат за провјеру, анализу и разумијевање медијског власништва – казала је Бакић.
Она рекла да је циљ и да се тестира колико су законске норме заиста ефикасне у пракси, а не само у теорији.
Бакић је објаснила да платформа омогућава преглед власништва свих пружалаца аудиовизуелних медијских услуга у Црној Гори, препознавање повезаних лица кроз пословне везе, породичне релације или заједничко учешће у другим компанијама, омогућава визуализацију мрежа власништва јер понекад је довољно да видите слику па да схватите структуру моћи.
– Овај алат није направљен да упире прстом, већ да разјасни. Није направљен да суди, већ да покаже чињенице и није направљен да ограничава, већ да омогући одговорније и слободније медијско тржиште – рекла је Бакић.
Како је навела, транспарентност је темељ повјерења, а повјерење у медије данас је крхко у цијелом свијету, посебно у малим и поларизованим друштвима као што је црногорско.
– Сада је одговорност на свима нама – на институцијама, медијима, цивилном друштву и истраживачима – казала је Бакић.
Она је истакла да је платформа алат, али истовремено и тест ефикасности законских норми, тест спремности за суочавање са реалношћу медијског тржишта и тест регулаторног система и демократског капацитета.
Бакић је истакла да је транспарентност власништва у медијима и захтјев који пред Црну Гору ставља Европски акт о слободи медија и АМУ тај захтјев испуњава и прије формалне обавезе.
– Ова платформа може имати за резултат или да оголи утицаје на уредничке политике и допринесе јачању повјерења, професионалних стандарда и одговорности, или да покаже да постојећа рјешења нијесу довољна да се медијско тржиште заштити и гради у правцу веће независности и слободе медија – рекла је Бакић.
Како је навела, било који од та два исхода биће користан, уколико се разумије и стави у сврху развоја Црне Горе и њеног приближавања европским праксама и принципима.
Службеница за економске и финансијске послове Милица Кривокапић рекла је да су дигиталну мапу развили у циљу подизања свијести о значају транспарентности власништва медија.
– Циљ је био да широј јавности представимо све оно што је генерално доступно на сајтовима субјеката надзора, али да их објединимо на једном мјесту како би повећали транспарентност – казала је Кривокапић.
Она је подсјетила да Закон о аудиовизуелним медијским услугама дефинише обавезу свих пружаоца и дистрибутера тих услуга да до краја године доставе податке о власничкој структури.
– Подаци о власничкој структури не садрже само податке о стварним власницима, већ и повезаним лицима и њиховим међусобних односима – рекла је Кривокапић.
Она је рекла да је АМУ, да би испунила ту законску обавеза, била у обавези да усвоји подзаконски акт – Правилник о условима и начину реализације обавеза идентификације и објављивања података о транспарентности власништва.
– Тај правилник дефинише и један образац, који је био полазишна основа за креирање дигиталне мапе, јер су се у њему налазили сви неопходни подаци које су субјекти надзора требало да попуне – навела је Кривокапић.
Како је казала, подаци су у надлежности субјеката надзора, па је одговорност за њихову тачност на тим субјектима, а Агенција може само да контролише да ли је испуњен услов објављивања података.
Кривокапић је рекла да су сви субјекти надзора доставили власничке структуре и да су то искористили да креирају дигиталну мапу.
– Ови подаци су нам достављени од оснивача медија и да смо их на тај начин унијели – казала је Кривокапић.
Она је рекла да је платформа лако претражива и интерактивна.
Кривокапић је позвала грађане и новинаре да, ако примијетите неке податке који нијесу тачни, да се обрате Агенцији.
Конференцији АМУ-а присуствовао је велики број представника медија.
