Агенција за аудиовизуелне медијске услуге (АМУ) представила је истраживање „Извјештавање и дјеловање медија у кризним ситуацијама“. Циљ извјештаја је представљање међународних стандарда и препорука које се односе на понашање и извјештавање новинара у кризним ситуацијама, као и анализа ставова и података прикупљених кроз интервјуе са црногорским новинарима из електронских медија.
Како су саопштили из Агенција за аудиовизуелне медијске услуге, истраживање је показало да постоји јасан проблем у дефинисању терминологије која је кључна за кризне ситуације. Рјешавање овог изазова захтјева коришћење разноврсних извора информација и, када је могуће, консултације са стручним лицима. Улога медија у управљању кризама је од изузетног значаја – од информисања јавности и подстицања јавног дискурса до повезивања државних и недржавних актера.
-Интервјуисани новинари наглашавају потребу за бржим и агилнијим одговорима државних институција у комуникацији с медијима. Стога је, за постизање ефикасне сарадње, потребно континуирано подсјећати на кључну улогу новинара у процесу превазилажења криза. Свеобухватно извјештавање захтјева сарадњу не само с традиционалним, већ и са нетрадиционалним изворима информација, уз пажљив одабир и процјену њиховог кредибилитета, саопштили су из АМУ.
Такође, истраживања показују да црногорским новинарима недостаје обука у верификацији података доступних на интернету.
-Иако тренутне потребе не захтјевају екстензивне обуке, постоји забринутост да би напредне технолошке дезинформације могле угрозити квалитет извјештавања у будућности. Интервјуи су показали да новинарима недостаје обука за рад у опасним и непријатељским окружењима, позната као HET (Hostile Environment Training). Планирано је да, кроз неколико година, сви црногорски новинари који се баве кризним извјештавањем добију прилику за одговарајућу обуку. Већ годинама је присутан проблем недовољне техничке опремљености новинара, што изискује обезбјеђивање адекватне опреме, попут савремених паметних телефона са камерама високе резолуције. Осим техничке, новинари су истакли и значај психолошке обуке, која је кључна за рад у кризним ситуацијама, навели су из АМУ.
Један од специфичних изазова са којима се сусрећу новинари јесте мањак праксе. Дио новинара предлаже омогућавање праксе изван Црне Горе, како би стекли искуство у извјештавању о ванредним ситуацијама. Такође, упозоравају да готово ниједна редакција данас нема секцију за унапрјеђење капацитета младих новинара. Као додатни проблем, новинари су истакли и заштиту својих текстова од плагирања, апелујући на измјене Закона о ауторским правима.
-Извјештај анализира кључна питања везана за појам „криза” и значај комуникације у кризним ситуацијама, са посебним фокусом на дефинисање комуникације, њен начин спровођења и улогу медија у управљању кризама. Наглашена је важност информисања новинара током кризних периода, уз истицање права на информисање и смјерница за процјену кредибилитета извора, правилно навођење извора и употребу цитата. Такође, анализиран је поступак провјере података и значај друштвених мрежа за новинарско извјештавање, док је посебан фокус стављен на етичке принципе и дилему брзине наспрам прецизности. Извјештај обрађује и специфичности извјештавања о конфликтима и здравственим кризама у црногорском контексту, уз смјернице и препоруке за заштиту слободе изражавања и услова рада новинара, укључујући заштиту извора информација.
Кроз 16 полуструктурираних интервјуа са новинарима црногорских електронских медија, изражена је потреба за општим планом кризног извјештавања, који би био прилагођен реалним могућностима црногорског новинарства, који би био примјењив у свим редакцијама. Новинари су као кључне тематске цјелине издвојили начин информисања и извјештавања о кризним ситуацијама, техничке и логистичке елементе плана, те заштиту новинарских екипа на терену. Овај план би омогућио боље управљање кризним извјештавањем, без обзира на разлике у уређивачким политикама и начинима извјештавања, закључили су из АМУ.
Истраживање и извјештај представили су Јадранка Војводић, помоћница директорице и руководитељка сектора за надзор у Агенцији, Славен Живковић, извршни директор истраживачке агенције Defacto Consultancy и Дамир Никочевић, службеник за односе са јавношћу и управљање пројектима – АМУ. Стручну подршку Агенцији за аудиовизуелне медијске услуге при изради овог извјештаја и истраживања пружила је истраживачка агенција Defacto Consultancy. Извјештај са кључним налазима, препорукама и смјерницама доступан је на сајту Агенције – www.amu.me.
