Од тренута када је Уставни суд донио пресуду да се укида одлука Владе Црне Горе којом је било дозвољено објављивање имена лица у самоизолацији, све више грађана подноси тужбе за накнаду нематеријалне штете. Адвокатска канцеларија Лепетић за сада заступа 15 грађана, а по њиховим процјенама већ је више од 50 тужби по овом основу предато Основном суду у Херцег Новом.
Грађани у парничним поступцима пред редовним судовима траже накнаду нематеријалне штете због повреде права на приватност. Тужена држава мора одговарати за незаконито понашање државних органа јер је приликом објављивања имена и адреса лица у самоизолацији прекршен Устав Црне Горе, Европске као и конвенције Савјета Европе. Горак утисак у нашој држави оставља и податак да је дозволу за објављивање дала Агенција за заштиту личних података, објашњава Стеван Лепетић.
-Та агенција је дала мишљење да је наводно све у складу са законом и Уставом Црне Горе, Влада је искористила то мишљење када је одлуку објављивала и са тиме се чак и хвалила. Колико се сјећам тадашњи премијер је поздравио ту одлуку НКТ-а истичући да је храбра, а не вјерујем да су ти људи чија су имена објављена и њихове породице, видјели ишта храбро у томе.
Због промјене Закона о парничном поступку, прије почетка првог рочишта уведено је рочиште за мирење на којем адвокат не може наступати у име и за рачун лица које је поднијело тужбу, објашњава адвокат Лепетић, указујући да је то једна од отежавајућих околности људима како би остварили своја права.
-Ти људи који су тужили државу морају да буду лично присутни на првом рочишту код помиритеља јер не може адвокат у његово име и за његов рачун да заступа странку која га је овластила. Зато ће лично морати да присуствују рочишту у Подгорици, Котору или гдје буде заказано, што су додатни трошкови и потешкоће за та лица. Након тога суд ће заказати главне расправе ако не дође до поравнања у поступку помирења, а потом ће услиједити пресуда, казао је адвокат Лепетић
Судска пракса у оваквим ситуацијама, у последњем периоду, је нажалост доста рестриктивна јер се судови са примарног задатка који је заштита грађана и постизање правде, полако претварају у заштиту буџета државе, каже Лепетић. С тога не очекује да ће те накнаде бити високе.
-Адвокатска канцеларија Лепетић у тужбеним захтјевима истиче износ од 1 500 еура. Није случајно истакнута та вриједност, она премашује вриједност маличног спора да би се дошло до парничног а не за спорове мале вриједности, а опет оставља неку дозу резерве уколико се нешто промјени на првом рочишту, она се може повећати, а наравно увијек се може и смањити. Мислим да би то била граница мјере. Не желимо да нашим странкама дајемо лажне наде и истичемо износе, па да им тиме нанесемо опет боли, казао је Лепетић.
У спекулације у јавности да ће висина накнаде износити 500 еура, а о чему се причало и у правосудним круговима, не вјерује и тврди да су то мали износи, али поручује грађанима да су сви индивидуе за себе и да се не могу сви укалупити у исти износ новца јер је свако од њих то преживио на свој начин.
Адвокатска кацеларија Драгана Лепетића заступа 15 лица што је велики број за малу средину као што је Херцег Нови, казао је адвокат Лепетић.
-Интересовање је велико и сваког дана људи зову и распитују се, а из разлога што и дан данас трпе посљедице и осјећају их, прије свега по свом психичком интегритету и психичком здрављу, а у том периоду, како описују, трпили су посебан вид стигматизације. Није лако када прочитате своје име које је везано са тешком заражном болешћу која је тада била непознаница а и данас је. Није лако када то комшије виде, када вас избјегавају, зову телефоном. Све то је нанјело штету тим људима, пореметило психичку равнотежу и нанјело душевну бол. То је разлог подношења парничних тужби и они сада од тужене државе која одговара за незаконит рад својих државних органа накнаду нематеријалне штете како би им се непрадва ублажила и како би доживјели неку сатисфакцију у свему томе. У Херцег Новом има око 40 адвоката. У сазнању сам, у разговору са колегама, да и код њих има тужби по овом основу, тако да се сигурно ради о преко 50 тужби пред Основним судом у Херцег Новом. Када је ријеч о цијелој Црној Гори сигурно је до сада тај број неколико стотина, а достићи ће и неколико хиљада.
Подсјећамо, списак лица у самоизолацији објављен је први пут 21. марта 2020. године, након одлуке Владе Црне Горе а по препоруци Националног координационог тима за заразне болести. Потом је допуњаван и ажуриран свакодневно, а у том периоду санитарни инспектори издали су 10 до 11 000 рјешења о самоизолацији на граничним прелазима.
