Глобално загријевање и људски фактор мијењају Боку

Стручњаци Института за биологију мора Универзитета Црне Горе, протеклог љета имали су низ теренских активности на истраживањима екосистема Бококоторског залива. Од прикупљеног материјала сада раде лабораторијске анализе.

Научна истраживања о екосистему Боке Которске везана су за проучавање богатства биолошке разноликости, еколошких процеса, и утицаја антропогених активности на ову јединствену природну средину у којој свакодневно долази до промјена.

Славица Петовић, научни савјетник у лабораторији за бентос  и заштиту мора, каже да су истраживања показала да су климатске промјене и високе температуре мора, у Боку довеле нове врсте.

– Температура је један од главних фактора живог свијета у мору.  Тренутне температуре су посљедица глобалних промјена које су више него евидентне. Глобално загријевање утиче и на морски еко систем, доводи до повећања температуре мора и ствара нове амбијенте, мијења хемијско – физичке факторе средине, доводи до доласка нових, углавном термофилних врста. То су врсте које воле топле воде и оне у овом нашем окружењу нађу повољне услове  и ту наставе да расту и да се размножавају, а самим тим могу да угрозе аутохтоне врсте које су од давнина овдје, јер са њима ступају у компетицију и за храну и за простор у мору.

-На еко систем Боке Которске неповољно утиче велики број фактора. Под утицајем климатских промјена може да дође и до пораста нивоа мора. Када се загријава, море се шири, ниво воде се повећава и ту су највише угрожене заједнице у том плитком, приобалном дијелу и  контакт зона изеђу мора и копна. Када се подиже ниво мора, море улази у копно и долази до заслањивања тог копненог дијела. Копнени организми који нису прилагођени таквим условима, ће се повући или ће бити истријебљени.

Бококоторски залив је услед климатских промјена стално изложен порасту мора. Раст нивоа мора довешће до поплава и ерозија обале. Посебно су погођена нижа подручја, као што је ушће ријеке Суторине у херцегновском дијелу залива, затим, подручје Мориња у которско- рисанском дијелу  и подручје Солила у тиватском дијелу.

Овог љета евидентирана су и велика физичка оштећења морског дна на локалитетима на којима се налазе велика станишта морских заједница. Та оштећења су, наводи Петовић,  изазвали крузери и велики бродови спуштањем сидра.

-Оштећено је морско дно на коме су морске заједнице које су причвршћене  за дно.  На подручју залива постоје изузетно вриједна станишта која су заштићена, а то су заједнице морских корала које су лоциране на подручју Дражин врта, Сопота и још неким локалитетима унутар залива. Њих углавном граде корали који су уздигнути и такве врсте кад се спушта сидро буду механички оштећене, поломљене. У заливу постоје локације гдје су заступљене морске цвјетнице, посејдонија, оцеаника.. То су исто станишта високо вриједна, квалитетна и заштићена. Спуштање сидра  које “оре” као кроз неку ливаду уништава те врсте за чији опоравак су потребне стотине, можда и хиљаде година. Крузери, али и сви пловни објекти доводе до таквих оштећења, казала је за РТХН Петовић.

Такође, како објашњава, велика количина падавина доводи до неконтролисаног прилива слатке воде у море. Та вода доноси велику количину хранљивих материја, долази до бујања фитопланктона и организама који имају способност продукције органских материја. Њихово пренамножавање доводи до њихове разградње и до потрошње велике количине кисеоника. Нарочито су угрожени организми на морском дну. –

У заливу се у мору налази огромна количина чврстог отпада, аутомобилских гума, кућних апарата, пластике, а на појединим мјестима су праве подморске депоније што ствара велики проблем загађења, нарочито у Херцег Новом, наводи Петовић.

-Локације које смо ми имали прилику да препознамо су двије локације гдје се налазе  вриједна станишта, Дражин врт и Сопот. Оне су биле предмет чишћења крупног отпада прије пар година у организацији Морског добра и ту су прикупљене знатне количине отпада. То нису једине локације, јер ми током теренског рада имали смо прилику да видимо да је велика, огромна количина чврстог отпада и са друге стране которског залива, Столив, Марков рт, а нарочито је угрожен херцегновски дио гдје је, што директним одбацивањем отпада у море, што путем бујица после великих киша огромна количина чврстог  отпада доспјела у море.  Нека прва превентивна мјера би била да се прво на копну ријеши чврсти отпад, а онда ће и мања количина да доспије у море, навела је Петовић.

Велики је број физичких притисака на екосистем и притисака који настају услед дјеловања климатских промјена, тако да смо, по ријечима Петовић,  свједоци да се стање у Бококоторском заливу мијења великом динамиком. Још једна специфичност залива је његова полузатвореност, јер он нема способност брзог и честог мијењања воде као што је то случај на отвореном мору. Климатске промјене заједно са утицајем човјека могу у значајној мјери да промијене изглед Боке.  Све то ствара велики потенцијал за озбиљан утицај на екосистем Боке Которске, укључујући промјене у саставу врста, миграције организама, оштећење станишта и равнотежу екосистема. Стога је важно континуирано пратити ове факторе и имплементирати мјере очувања како би се заштитила јединствена биолошка разноликост и одрживост залива.