Поводом обиљежавања Свјетског дана безбједности хране, који се обиљежава 7. јуна, из Института за јавно здравље Црне Горе, истичу да храна за исхрану људи мора да задовољи два елементарна услова; да буде здравствено безбједна и нутритивно вриједна.
Здравствено безбједна храна је она храна која не садржи микробиолошке, хемијске, нити физичке контаминенте и која након конзумирања неће довести до поремећаја здравља.
Генерална скупштина Уједињених нација установила је Свјетски дан безбједности хране 2018. године. То је један од новијих датума у “Календру јавног здравља”. Основни циљ обиљежавања Свјетског дана безбједности хране је да се подигне свијест о овом важном јавноздравственом проблему, јер најновији подаци указују да се сваког дана око 1 600 000 људи разболи због здравствено небезбједне хране, те да сваког дана око 340 дјеце млађе од 5 година умре од болести које се преносе храном и конзумирањем здравствено небезбједних намирница и оброка.
Основни начин за превенцију болести које се преносе храном је поштовање хигијенских процедура и протокола у раду са храном. Управо овогодишња тема, „Стандарди о безбједности хране спашавају животе“, скреће пажњу на стандарде у производњи хране. Болести које се преносе храном погађају једну од 10 особа широм свијета сваке године, а стандарди који се односе на здравствену безбједност хране нам помажу да осигурамо да је оно што једемо безбједно.
Вриједност трговине храном је 1,6 милијарди долара, што је отприлике 10% укупне годишње трговине на глобалном нивоу. Због здравствено небезбједне хране губитак је 95 милијарди долара. Безбједност хране је пресудна, не само за боље здравље и сигурност хране, већ и за квалитет живота, економски развој, трговину и међународну репутацију земље.
Климатске промјене доприносе распрострањености опасности изазваних здравствено небезбједном храном.
Микроорганизми отпорни на антимикробна средства могу се пренијети директним контактом између животиња и људи или кроз ланац исхране и животну средину. Процјена је да 700 хиљада људи широм свијета умре због инфекција проузрокованих микроорганизмима отпорним на антибиотике.
Добра хигијенска пракса у свим сегментима прехрамбреног и пољопривредног сектора помаже смањену настанка и ширења болести проузрокованих здравствено небезбједном храном.
Едукацијом о здравственој безбједности хране се повећава информисаност потрошача, они се уче да праве, праве изборе, подстичу и захтијевају сигурније снабдијевање храном. Зато свако треба да преузме активну улогу у превенцији болести које се преносе храном, а Свјетски дан безбједности хране пружа прилику да се информишете и укључите.
Улога Института за јавно здравље Црне Горе у области безбједности хране је веома значајна. Осим што је успоставио лабораторије које су оспособљене за велики број акредитованих метода анализа хране и воде, Институт за јавно здравље Црне Горе, организује и КУРСЕВЕ ХИГИЈЕНСКОГ МИНИМУМА за запослене који раде са храном.
Курсеви имају за циљ повећање нивоа знања запослених о хигијени и безбједности хране и зато нису само законска обавеза, него су и одлична превентивна мјера у спријечавању настанка болести које се преносе храном, саопштавају из Института за јавно здравље Црне Горе.
