Информацијом о раду општинске Комисије за сагледавање и праћење стања у Институту за физикалну медицину, рехабилитацију и реуматологију „Др Симо Милошевић“ АД Игало почела је 13. редовна сједница СО Херцег Нови.
Предсједник СО ХН Иван Отовић казао је да се значај комисије огледа у томе да је локална управа показала, као у случају Болнице Мељине, да је спремна да се истински бави питањима од суштинске важности за развој града.
– Нажалост, нисмо имали никаква законска овлашћења, иако су многи очекивали да ће ова комисија ријешити одређене проблеме. Можда смо у неким сегментима подбацили, али били смо ограничен са бројних страна. Али смо показали жељу и вољу да се укључимо у овај процес. Сигуран сам да може боље и више – поручио је он.
Отовић смара да се у будућем периоду кроз дијалог могу ријешити бројни проблеми.
Одборница Демократа Тамара Вујовић подсјетила је на двије одржане сједнице Одбора за туризам, пољопривреду, екологију и просторно планирање.
-Министар финансија нас је управо 8. маја информисао да је чешка компанија Филберт која је имала рок до 8. маја да се изјасни није до тада доставила позитивне намјере те да се пети тендер за продају већинског државног капитала Института Игало може сматрати неуспјешно окончаним. Новост је и да је у вези дуга Института према Југобанци имао разговоре са министром финансија Србије гдје су исказане позитивне намјере државе Србије да се на сваки начин укључи у рјешавање питања овог дуга, да ли кроз смјештај пацијената или неки други начин у законским оквирима. Такође нас је извјестио да нема сметњи да Институт Игало поново затражи аванс који ће кроз рад са фондовским пацијентима исплатити, казала је Вујовић.
На том састанку предсједник Одбора директора Драшко Рашковић је, како је рекла, информисао одбор да има информације да мањински акционар Жарко Ракчевић има жељу и вољу да прода свој пакет акција држави.
-Једна од дугорочних идеја државе јесте да купи додатне акције а уколико би купила 28 % које су у власништву највећег мањинског акционара, тиме би постала власник више од двије трећине Института и тада би могла стратешки да управља Институтом, казала је др Вујовић.
Представници ресорних министарстава, казала је Вујовић, инсистирали су на професионализацији менаџмента Института а што се тиче стратешког и дугорочног плана рјешавања проблема Института у опцији је неколико идеја: откуп акција, приватно-јавно партнерство или контролисана и транспарентна приватизација.
Одборник ГГ Нови побјеђује Марко Лучић као члан општинске комисије, навео је да су на пет, шест састанака урадили колико су могли, извршили медијски притисак да се покрене рјешавање питања Института. Анализирајући ситуацију подсјетио је да радници четири мјесеца нису примили плате.
– За 30 година ДПС-а направљено је 30 милиона дуга. Није јасно зашто нови менаџемент није урадио екстерну ревизију која би показала одговорност према хаосу и потребе за одређеним мјерама. Ревизија би донијела пресјек стања пословања и платформу за планирање опоравка Института. Претходно би требало урадити систематизацију, покренути маркетинг продају да се нађу нова тржишта за довођење нових пацијената, казао је Лучић и указао на лош однос Министарства здравља према Институту. Он је апеловао на Владу да што прије уплати средства Институту, како би се подијелиле барем двије плате у наредних 10 дана.
Члан комисије и одборник Уре Никола Радман поручио је да је Институт прича коју је замрсила политика, у којој већински власник, као ни менаџмент немају неопходну стратегију за рјешавање проблема.
Подсјетио је на недавну промјену у Одбору директора, који је, како је казао, максималном брзином ријешио неколико питања, међу њима и усвајање колективног уговора.
Након одустајања чешког конзорцијуа Филиберт и без конкретне стратегије, вријеме ће показати шта ће бити са Институтом, сматра Радман.
– Захтјев за аконтацију је послат. Био је услов да се до слања новог захтјева за аконтацију заврше услуге из претходног. Колико имам информацију, услуге су завршене. Дакле, нема сметње да Фонд може да обезбједи аванс који би евентуално покрио неколико плата и, надам се, олакшао запосленима ситуацију – казао је он.
Радман је мишљења да ће овај проблем бити ријешен након нових парламентарних избора.
Одборник ГГ Нови побјеђује Зоран Лазаревић, који је члан и општинске али и Тендерске комисије казао је да формално правно немају никакву понуду купца и да очекује да ће на сједници у петак то моћи и да закључе.
Питање имовине је, како је рекао, разматрано и у претходном сазиву Тендерске комисије те да је Савјет за приватизацију када је ишао у преговоре имао у виду и ту проблематику.
-Не постоји елементарна претпоставка о успјешности ни менаџмента, ни Борда, ни Тендерске комисије без рјешавања питања имовине. Не зна се правни статус имовине, односно правни статус Института. То може да се ријеши једино кроз институције система, односно, на катастру или суду, како би било шта могли да радимо, рекао је Лазаревић.
Он је казао да је Институт јуче поднио захтјев за авансну уплату у износу од 1, 65 милиона еура.
Одборник Новске листе Јован Суботић подсјетио је кроз какве процесе је прошла комисија, како би створила одређени медијски притисак како би се почело са рјешавањем проблема у Институтут и поруичио да ће са свим тим активностима и наставити.
Одборник ДПС Владимир Косић замјерио је што се у комисији не налази нико из локалне опозиције, иако су из ДПС-а у више наврата тражили да буду укључени и нудили одређене предлоге, који нису прихваћени.
Питао је како је могуће да фирми која је пред стечајем расте цијена акција, које Ракчевић данас нуди на продају.
Косић је подсјетио да је ДПС тражио двије ванредне сједнице посвећене управо ситуацији у Институту, али нити један одборник у локалној власти те предлоге није прихватио. Сматра да ДПС није у потпуности крив за тренутну ситуацију у овој установи.
Одговарајући Косићу, предсједник Скупштине Иван Отовић казао је да предлоге за ванредне сједнице није прихватио због тога што су дошли временски близу редовној сједници, као и да је комисија отвореног типа, те да су у опозицији слободни да јој се прикључе.
Одборник ДПС-а Боривој Вуковић је апеловао да представнике те партије укључе у комисију, поручивши да се за Институт морају борити сви заједно, истински, подсјећајући да је Жарко Ракчевић хтио да прода своје акције и прије шест мјесеци.
-Према информацијама које ја имам цијена садашњих акција је између пет и шест милиона еура. Купљене су за два када Институт није био у овим дуговима. Сад је пред стечајем, а цијена је између пет и шест милиона. Хоћемо ли сад да представимо да ако Влада купи акције предузећа у стечају за пет милиона да смо спасили Институт?
Вуковић је упозорио да ће бити покренути нови преговори, у којима ће Чеси тражити да сав дуг Института Игало преузме Влада.
-Нису они одустали, Влада Црне Горе треба да донесе одлуку да се тендер прекида. Прије 15 дана је била вијест да су одустали, данас такође, а за мјесец дана ће бити отпочети нови преговори. Прије мјесец је Влада саопштила да је једини спас Института приватизација. Немамо „план Б“. Тиме смо јасно ставили до знања другој страни да ми морамо пристати на све њихове услове.
Коментаришући наводе комисије да држава тренутно нема средстава да помогне Институт, Вуковић је запитао како има средстава за све остало.
-Чули смо прије неки дан да иде по милион еура свим градовима на сјеверу. Је ли има средстава за Жељезару, је ли има средстава за трајекте, је ли има средстава за То Монтенегро…? Како нема средстава за Институт? – упитао је Вуковић, поручивши да у ДПС-у имају рјешење, које не желе износити на сједници, апелујући да их укључе у комисију како би са менаџентом Института направили модел како да ту установу поставе на ноге.
Одговарајући на критике одборника Вуковића, одборница Тамара Вујовић казала је да је пренијела оно што се чуло на састанку у Влади поводом рјешавања ситуације у Институту, на којем су били присутни министар финансија Александар Дамјановић, директор директората за пројекте у Министарству здравља, Лука Ђукановић, министар туризма Горан Ђуровић, као и предсједник Општине Стеван Катић, одборник Зоран Лазаревић и предсједница Синдиката Института др Марија Опбрадовић.
Вујовић је негирала оптужбе одборника ДПС-а да актуелна градска власт ништа не ради по питању Института и истакла да не постоји жал што је приватизација пропала. Објаснила је да Институт не може добити помоћ Владе као Жељезара, јер држава није пуноправни власник, чиме би увећавали капитал и приватним власницима акција, што је објашњење Агенције за заштиту конкуренције.
Питала је одборнике ДПС-а гдје су били док су се дугови Института нагомилавали, а радници радили за мале плате и подсјетила их на све активности скупштинских одбора који су били тематски везани за рјешавање ситуације у Институту.
Предсједник Општине Стеван Катић поручио је са говорнице да су око проблема Института надлежни Влада Црне Горе, ресорна министарства и одређени државни органи, али да се локална управа у претходном периоду трудила да се пронађе рјешење.
Објаснио је да 44% акција Института, које припадају приватницима, представља држави проблем да реагује кроз директну финансијку подршку. Држава може једино помоћи кроз план реструктурирања предузећа, што је и једини начин, за шта је потребна двотрећинка већина у Скупштини акционара и двотрећинска већина на Одбору директора. У тој двотрећинској већини су мањински акционари, односно власник 28% акција, Жарко Ракчевић, којем, како је казао Катић, план реструктурирања не одговара јер би морао да учествује у том процесу. Уколико не буде учествовао, акције ће му бити смањене.
Подсјетио је одборника Вуковића да је колективни уговор требало потписати још 2014. године, чиме би се предупредиле данашње оправдане тужбе запослених због којих је Институт често у блокади. Међутим, менаџмент у том периоду одбио је да потпише тај колективни уговор.
Рјешавање овог проблема је велики изазов за све који су укључени. Могућност за рјешавање је да или држава или Општина откупе од Ракчевића акције и на тај начин крену у реструктурирање, наводи Катић.
Базен који је прије пар година пропао и даље чека санацију, јер је у садашњој ситуацији са мањинским акционарима тешко финансирати тај пројекат.
Потпредсједник Општине Милош Коњевић истакао је да га је срамота што је локална управа, како је казао, „пала на испиту званом Институт“, јер нико ништа конкрентно није урадио.
Подржао је иницијативу опозиције да у комисију уђе један њихов члан, али да је то ирелевантно, јер комисија ништа није урадила.
Подјсетио је да у државном Парламенту раде троје посланика из Херцег Новог, који, такође, ништа нису урадили по питању Института.
Питао је одборника Радмана шта је Влада, на чијем је челу предсједник његове странке, урадила за Херцег Нови.
В.д. директора Института Игало др Саво Марић је казао да је добро што је, између двије сједнице, коначно усаглашен Колективни уговор између менаџмента и Синдиката института.
-Сви смо свјесни да то није крај. Јуче смо послали предложени нацрт Колективног уговора према премијеру, министрима финансија и здравља, и очекујемо од њих позитиван одговор, поготово што сада имамо информацију да тендер није успио како је планирано. То више није једна од могућих препрека за усвајање колективног уговора, и надам се да ће он ускоро бити аминован од стране Владе и да ћемо га моћи имплементирати. Иако ће бити већа издвајања за личне дохотке, много је више плусева него минуса, прије свега што се стаје са тужбама радника према Институту које су, наравно, оправдане, али које су велики терет, казао је др Марић, истичући да је рачун Института и данас блокиран на између 200 и 300 000 еура.
Када је ријеч о његовој позицији, др Марић је казао да мјесто директора Института не би допало некога из Новске листе, вјероватно ни икога из Херцег Новог да је рачун Института био у плусу три, пет или десет милиона еура. Подсјетио је да су, иако је било ријечи о штрајку уочи празника, радници Института по плану су примили Норвежане 2. маја, и истакао да ниједан пацијент, ни инострани ни самоплатежни, не осјећа да радници готово четири мјесеца нису примили плату. Он је апеловао на све одборнике да буду јединствени .
-Било ко да представља било коју партију, из Херцег Новог мора бити један јединствени глас. Не требамо прозивати једни друге, јер вјероватно сте се са својих позиција, као и ја са позиције извршноиг директора Института, увјерили да је понекад Подгорица много више далеко од нас него што је то физички и да је много тешко доћи део неких адреса. Понекад се одговори из министарстава чекају по шест мјесеци, а када је њима у интересу иду за шест минута.
Када је ријеч о дугу Института од 30 милиона, др Марић је казао да је спреман сам да одговара за сваки цент за који је он крив, али да не жели да га стављају у исти кош, односно на исти списак, са одређеним директорицама и директорима који су били на челу Института прије њега.
Предсједница Синдиката др Марија Обрадовић подсјетила је на тешку ситуацију у којој се налазе радници Института којима се дугују четири плате. Истакла је да су кроз преговоре о Колективном уговору направили бројне уступке како би Институт опстао а да се нада да ће у неко догледно вријеме, када буде боља ситуација, добити Колективни кроз који ће радници добити и неке бенефите.
Она је, коментаришући неке поруке да се заустави пријем фондовских пацијената, казала да се запослени понашају максимално одговорно јер је ријеч о здравственој установи.
Казала је и да сви раде допуснки посао јер свима мора бити јасно да се без плата четири мјесеца не може живјети.
-Институт не може да обезбједи нове уговоре јер нико неће да улази у било какав аранжман са установом која нема будућност, за коју се не зна када ће се затворити и чији статус се не зна. Сада нам је јасно да се солитер неће отворити под овим условима а упитно је и да ли ће се отворити Прва фаза. То је најбољи показатељ шта се догодило за ових годину и колико је запослених напустило Институт, казала је др Обрадовић.
Она је поручила да још увијек нико нема визију за излазак из ове тешке ситуације.
-Државу ће сигурно коштати више ово што сада не брине о Институту него да сада помогне, закључила је др Обрадовић.
