Једриличарски клуб „Делфин“ у сарадњи са Поморским факултетом Котор и Институтом за биологију мора Универзитета Црне Горе организовао је једнодневну конференцију на тему „Бока Которска као одржива наутичка дестинација.“
Конференција је окупила представнике надлежних државних институција и релевантне стручњаке из земље и иностранства са циљем бољег и свеобухватнијег сагледавања перспектива акваторијума Боке Которске с аспекта безбједности поморског саобраћаја, али и заштите биодиверзитета и културног пејзажа бокељских обала.
Конференцију је отворио представник ЈК „Делфин“ Франо Триповић цитирајући дјелове првог статута клуба из 1991. који је и након 72 године врло актуелан.
-Након 70 година Једриличарски клуб “Делфин” је један од клубова у којима се, поред такмичарских спортских секција гдје имамо представнике у класи Ласер које представљају Црну Гору и на Олимпијским играма, добијају знања основне поморске школе. Дјеца која дођу код нас и крену да се баве спортом кроз игру, прије свега уче како живјети са морем. Дакле, то није само формалан систем едукације гдје имамо одређене вјештине које они треба науче, него кроз године рада у клубу стекну многа знања и постају “људи од мора”. Зато волимо да кажемо да је наш клуб основна поморска школа и та наша дјеца која одрасту у “људе од мора” стекну и висок степен поморске културе.
Такође, поносан сам што могу да кажем да у посљедње три године не само да ми идемо у свијет, него и доводимо свијет овдје. Организовали смо Европско првенство до 21 године у класи Ласер, затим Европа куп а потом и Балканско првенство .“
Проф. др Шпиро Ивошевић, декан Поморског факултета Котор, истакао је да су Фестивал вјетра и Бока Которска као одржива туристичка дестинација нешто што их је мотивисало да подрже ову активност. Он је, говорећи о структуру и квалитету образовања институције коју представља подсјетио да су сва три нивоа студија усаглашена, у смислу нових америчких студијских програма.
-Најважније оно што смо жељели и задњих 15 година остварили јесте одрживост образовања, одрживост едукације на нивоу Црне Горе кроз 3 нивоа студија, што ће обезбиједити да у времену које долази стварамо наше кадрове, не само за едукацију и образовање, научно истраживање, већ и за ширу друштвену заједницу и за привредне субјекте, тако да у овом тренутку могу да кажем да имамо десетак доктора наука.
Ивошевић је казао да су сви који су били у прилици да посјете Поморски факултет могли да се упознају са ресурсима са којима располажу као и са могућностима у смислу проширења нових капацитета, симулатор за високи напон, лабораторија за поморску електротехнику и оно што је производ пројекта “Wrecks for all” то је лабораторија за археологију поморства која посебно значи.
-Ми можемо да понудимо и лабораторију за археологију поморства односно собу у којој могу да се разгледају подводне олупине. Практична обука је нешто што је обавеза у смислу едукације. Оно што нам јесте тежња је да дођемо до неког тренинг брода који би могао да буде усмјерен на едукацију и на практичне вјежбе. Оно што је дефинисало стратегију поморског факултета јест повезивање са привредом и нарочито посљедњих десетак година смо јако пуно радили по том питању и могу да кажем да имамо подршку свих поморских привредних субјеката, од оних који су везани за лучку инфраструктуру до оних који су везани за марине, логистику и друге поморске дјелатности.
Тема првог панела конференције била је „Планирање и сигурност пловидбе у Бококоторском заливу,“ у оквиру ког је искуства из Хрватске пренио Синиша Орлић, директор Директората за поморску сигурност при Министарству мора, промета и инфраструктуре Републике Хрватске.
О “Могућностима развоја трајектног превоза путника” говорила је др Маја Шкурић са Поморског факултета у Котору. Други панел у оквиру конференције био је посвећен Утицају поморског саобраћаја на стање екосистема и културни пејзаж Боке.
ИЗВОР: CG News
