Чешка компанија „Philibert“ највјероватније ће потпуно одустати од приватизације Института „Др Симо Милошевић“, потврдило је „Дану“ више извора укључених у преговоре.
Чеси су носиоци конзорцијума у коме је и фирма „Vile Oliva“ Жарка Ракчевића, са којима су крајем прошле године, након одлуке Управног суда да поништи рјешење Савјета за приватизацију, поново успостављени контакти у вези са продајом 56,5 % акција државе у Институту Игало. Чеси су 3. јануара одговорили да су заинтересовани за обнову преговора, што су и потврдили на састанку са члановима Тендерске комисије 21. фебруара.
Истакли су да је од од почетка тендерског поступка прошло пет година, те да су тада понудили 10 милиона еура за акције, 29 милиона инвестиција и преузимање око седам милиона обавеза компаније. Такође су истакли да данас Институт има око 30 милиона обавеза те да је конзорцијум након свих преговора и неуспјелог тендера са разлогом резервисан. Тада су затражили да се одреде полазишта за даље преговоре нагласивши да су цијене свега драстично порасле и да су потребне око 35 % веће инвестиције да би Институт довели на ниво од четири звјездице.
Након што је тендерска комисија затражила да се до 10. априла изјасне о наставку преговора и да ли остају при својој понуди, представници купца су затражили додатни период, финансијски извјештај за 2022. годину и листове непокретности, као и информацију да ли су продавци вољни да преузму дио обавеза и у ком износу.
Комисија је доставила тражену документацију и одобрила продужетак периода за преговоре до 25. априла, а према информацијама „Дана“ из Владе, Чеси до данас нису доставили изјашњење и близу су одустајања од преговора и приватизације.
Обавезе Института су за пет година нарасле са седам на преко 30 милиона еура, а Чеси су хтјели да Влада преузме 15 или 20 милиона, а они остатак. Влада, међутим, неће да преузме обавезе Института Игало, и то ће највјероватније бити главни разлог за прекид преговора. Како пише „Дан“, из Владе су им такође казали да приватизацијом Институт неће моћи да стекне право власништва над земљиштем око Института.
Sad fino neka Dritan,ministar Šcekic i direktor fonda Kadic,objasne narodu Crne Gore kako to da je Institut ostao drzavni,a drzava otvoreno iskazuje nebrigu o njemu.Znači: drzavni je kad god treba uzimat od instituta a nije drzavni kad treba davat institutu.To je izgleda misao vidilja ovih nesposobnih ljudi koji oce da od baraka u Kotoru prave klinički centar.
Sto EPCG ne preuzme Institut kad je mogla željezaru i ovdje ima mjesta za panele koliko ti srce želi?Aha ne da Dritan jer je Institut obečan Rakčeviću na poklon.
Zasto Institut ne može preuzeti EPCG a Željezaru je mogla?