Шекспиров „Магбет“ у режији Никите Миливојевића отворио је 28. издање Херцегновских априлских позоришних свечаности. Највећа похвала представи и фестивалу, који ће трајати до 30. априла, је пуно гледалиште, једна је од оцјена које смо синоћ забиљежили. Друга је била – није Шекспир крив што је увијек актуелан јер и данас свако има неког свог Магбета или га препознаје у људима око себе. Коначно, уз похвалу за храбру селекцију речено је и да је позориште увијек подстицај на дијалог.
„Магбет“ је подсјетићемо копродукција Београдског драмског позоришта, Српског народног и Новосадског позоришта, ИТАКА Арт центра и Град театра Будва, сјајна прилика да и на тај начин позоришни ансамбли буду заједно – а са њима и публика, било гдје да играју увијек актуелну, једну од највећих Шекспирових трагедија која је истовремено свима изазов и позив на истраживање.
Јако сам задовољна што се публика одазвала том позиву на истраживање, казала је селекторка ХАПС-а Милина Ковачевић.
-Истражујемо на ХАПС-у однос позоришта и музике и ова представа је одлично приказала тај однос у једној од могућих варијанти. Представа припада савременом позоришту и Никита Миливојевић је такав редитељ који је у последњим годинама XX вијека радио представе које су на неки начин биле авангардне за регион. Али, сасвим сигурно да ова представа припада овом миленијуму у домену визуелног, сведеног, симболичког, али такође показује и да је Никита Миливојевић добар избор за умјетничког директора БИТЕФ-а фестивала који његује баш овакве тенденције. Са дијелом публике представа је комуницирала , са другим дијелом мање , али је ово једно од могућих виђења Шекспира, позоришта које је и класично и савремено и помало асоцијативно . Предстaве које слиједе пружиће другачије доживаљаје, казала је Ковачевић.
Начин на који је Никита Миливојевић читао Магбета – могли бисмо објаснити оцјеном – хтјели смо да без ријечи – много тога кажемо.
-Није Шекспир крив што је вјечито актуелан, да ли у ЦГ, Србији, Европи, свијету било гдје. Оно што је лијепо је што овај фестивал траје, што се виђамо и што је то једини начин да будемо заједно. Магбет је не само опомена, нажалост више није постао та прича која је његова имагинација. Ја се плашим да је постао реалност , али је битно да се чују ти величанствени стихови како год да их рекли они одјекну сценом, па и овдје у овим зидинама из ових таласа, казао је глумац Марко Марковић.
Уз све речено представа одабрана за отварање ХАПС-а – потврђује храбар избор селекторке и нови је искорак Херцегновског позоришта, оцијенила је философкиња Вишња Косовић
-Честитам вам на изузетној позоришној храбрости. Пoзориште које нема статус професионалног , које нема чак ни свој кров, с таквим пројектима започиње ХАПС који нас уписује у ред градова који има развијену позоришну културу. Магбет је увијек велики и чини ми се да је лик Магбета мучио и самог Шекспира јер је то позно дјело кад се Шекспир преиспитивао и преиспитивао све оне варијанте, оних шест основних варијанти, које су код Аристотела већ теоријски обрађене. Шест основних варијаната трагичних јунака, који могу да понесу трагику је тако учитан са четири копродукције у савременом позоришном амбијенту, казала је Косовић.
Наредна представа у главном програму 28. Херцегновских априлских позоришних свечаности је „„Billie Holiday“, музичко-драмска представа о животу славне америчке пјевачице у режији Арсена Остојића. Представа је на програму 19. Априла у 20:30 сати.
