Положај медијских радника се мора мијењати радикално на боље, а Грански колективни уговор је прилика за то. Иако прве реакције послодаваца не уливају наду да ће преговори бити успјешни, Синдикат медија Црне Горе даће шансу дијалогу, али неће одустати од захтјева радника, поручио је предсједник СМЦГ Радомир Kрачковић на конференцији “10 година борбе и синдикализма”, поводом годишњице од оснивања те радничке организације.
Kрачковић је подсјетио да је положај новинара и медијских радника у Црној Гори генерално лош, да су зараде испод просјека, те да су често и мета физичких напада. Зато су иницирали покретање нових преговора о Гранском колективном уговору (ГKУ), којима траже повећање зарада у просјеку од 15-20 одсто. Он је открио да су недавно добили писане примједбе послодаваца на предлоге синдиката, те да су послодавци већим дијелом одбили захтјеве и оставили могућност да се преговара око коефицијената и повећања зарада.
-Синдикат медија ће свакако дати шансу дијалогу, али ће наставити и да се на друге начине бори за побољшање социо -економског положаја запослених у медијима. Нећемо одустати од својих захтјева, јер сматрамо да током ове године мора доћи до повећања зарада запослених у медијима, поручио је Kрачковић.
Додао је да постоје и други законски начини да до тога дође. Он је истакао да представници СМЦГ неће губити вријеме на дуге преговоре уколико са стране послодаваца не буде воље да се иоле побољша новинарски статус.
Доскорашња предсједница СМЦГ Маријана Цамовић Величковић подсјетила је да је током претходних десет година Синдикат постао највећа организација која се бави медијима у Црној Гори. Kако је казала, СМЦГ окупља готово 650 запослених из свих медија – приватних, јавног сервиса и локалних јавних емитера.
-Група ентузијаста покренула је све ово прије десет година и испоставило се да смо урадили добру ствар. Током ових десет година било је доста препрека, неразумијевања и спотицања, открила је она.
Подсјетила је да је те 2013. године било доста напада на новинаре и медијске раднике, да су неки приватни медији били пред штрајком због неисплаћивања зарада, те да је и ситуација у локалним јавним емитерима била лоша. Зато је оснивање синдиката дjеловало као логичан избор.
-Стојимо уз наше колегинице и колеге, а током ових десет година нема медија који нисмо обишли и по више пута. Разговарали смо са људима, слушали њихове проблеме и покушавали да им помогнемо. Сад мислим да не постоји запослени у Црној Гори који не зна да се може обратити Синдикату медија за било који проблем који се тиче његовог радног односа, закључила је Цамовић Величковић.
Потпредсједница СМЦГ Милена Бубања Обрадовић казала је да је ситуација у локалним јавим емитерима “стандардно лоша”.
-Запослени у локалним јавним емитерима су најугроженији и када је ријеч о социо-економском положају, али и када су у питању изазови из области професионалних права и независности у раду, истакла је она.
Бубања Обрадовић је казала да локални јавни емитери дијеле судбину општина у којима раде, те да су у горем положају медији са сјевера од оних на југу или у централним дjеловима. Нагласила је да појединим колегама из локалних медија зарада касни и до девет мјесеци.
Предсједница Синдиката запослених у РТЦГ и потпредсједница СМЦГ, Јадранка Дробњак казала је да су у том медију у току преговори о повећању зарада запосленима, те да им је циљ да се на прави начин вреднује рад запослених нарочито оних укључених у производњу програма, који тренутно живе на рубу егзистенције. Kако је казала просјечна зарада у Јавном сервису је око 730 еура.
-Међутим, толику плату нема уредник емисије са више од 15 година стажа. Просјек нажалост праве превелике плате и превелике варијабиле, казала је она.
Генерални секретар Уније слободних синдиката Црне Горе Срђа Kековић честитао је деценију постојања Синдиката медија и указао да су достигнућа синдикализма у медијима за дивљење.
