Историчар и католички теолог Горан Шарић из Ријеке, говорио је вечерас пред херцегновском публиком која је испунила фоаје Дворане Парк на тему „Древна Црна Гора: Илири”. Он се освруно на заједничко поријекло народа Балкана, истичући да нису, као што нас то званична историја учи, населили полуострво у 7 вијеку, него да су старосједиоци Илири. Такво размишљање аутор вечери је подијелио у интерактивном обраћању са публиком, наводећи примјере, које сублимира из трагова древне прошлости, коју свједоче многа археолошка налазишта, Винча у Србији, Солин у Далмацији, Даорсон код Стоца, Медун у Црној Гори и многи други локалитети од Алпа до Црног мора.
-Драго ми је да дођем у ваш град и Црну Гору. Овдје се осјећам као свој на своме. Мој отац је Шарић из Шекулара. Иако имамо пуно грана науке од антропологије, генетике, лингвистике, археологије, историје, већину ствари нећемо сазнати никада, али нас то не спречава да трагамо. Знамо о римској цивилизацији, а о древној прошлости знамо пуно мање, све су интерпретације. Зато сам овдје да приближим једну цивилизацију чије трагове налазим од Алпа до Црног мора, од Србије до Јадрана. Бавићемо се дивовима давнина, а то су Илири. Та цивилизације је у једном периоду, трећем вијеку прије нове ере имала свој центар и он је био баш овдје, у Црној Гори. Народна предања су доста прецизна. Највеће династије су биле овдје. Краљица Теута је била овдје, у Рисну. Мислим да нема бољег мјеста од овога да причамо о Илирима. Теута је остала у свијести народа Црне Горе, Далмације, Херцеговине, као једна од наших највећих владарица, царица, које су икада владале. Била је мудра, лијепа као вила. Када се жртвовала и бацила са Орјена, мислили су да је пала вила. Мислим да сама чињеница да је народ након 2 200 година није заборавио, свједочи о томе, наводи Шарић.
Шарић је, иначе, својим иступањима и ставовима, заинтригирао јавност. Његови ставови руше постулате званичне историје и многих области, суживота и односа међу народима Балкана. На јавним и медијским иступањима, на просторима некадашње Југославије, осврће се на заједничко пoријекло народа Балкана, истичући да нису, као што нас то званична историја учи, населили полуострво у 7 вијеку, него да су старосједиоци Илири. Такво размишљање аутор вечери подијелио у интерактивном обраћању са публиком, наводећи примјере кроз артефакте, трагове и остатке прошлости, коју свједоче многа археолошка налазишта, Винча у Србији, Солин у Далмацији, Даорсон код Стоца, Медун у Црној Гори и многи други локалитети, како им је Шарић дао значење да су добри дух мјеста.
-Обишао сам многе локалитете и требао би читав серијал предавања о томе. Од Алпа до Црног мора, од Словеније до Бугарске, од Србије до Хрватске, налазимо исте начине градње, исте споменике, исте сахране, обичаје, културу… Очигледно је да је од Алпа до Црног мора, од Јадрана до Паноније, цвјетала једна невјероватна цивилизација и нису то била нека дивља, варварска племена. Све су илирска племена, антички становници Балкана. Касније, Римљани су их назвали илирске провинције. У вријеме успона илирског царства, у трећем вијеку п.н.е центар те бриљантне цивилизације, био je овдје у Црној Гори. Прошао сам пуно свијета, али мислим да нема нигдје љепше него на Балкану,посебно у Црној Гори. Херцег Нови је један од најљепших, ако не и најљепши. И на цијелом Балкану застаје дах од љепоте, од Шумадије, Босне и Херцеговине, Динаре и других крајолика. Можда и због географског подручја су Динара, Црна Гора били и природно склониште, када је са запада дошла страшна сила…
Према изворима по Херодоту ми смо Илири ,односно, Трачани. Каже да је ријеч о највећем народу, који није сложан. Тако је и данас. Увијек су страни завојевачи, нашли међу нама елиту и по систему Тројанског коња улазили код нас и то је тако већ хиљадама година. Та илирска цивилизација потиче од винчанске цивилизације. То је описано у књизи Харалда Хармана, који нам и није баш наклоњен, више држи албанску страну, и по њему је ово прва цивилизација свијета. Мислим да је Винча сигурно прва цивилизација у Европи, али једна бриљантна цивилизација у свјетским оквирима. То је период прије 7 000 до 8 000 година када цвјета та цивилизација. Винчанској цивилизацији се међутим прије 4 000 година нешто дешава. Преци данашњих западњака, из јужних руских степа упадају у ту мирну цивилизацију и врше геноцид. Винча нема оклопе, зидове, оружје и насилници пале све пред собом. Народ дијелом бјежи на Динару, а дијелом на Карпате и они су почели формирати једну нову цивилизацију која је имала системе, на стотине бедема, утврда, градина, прича Шарић.
Шарић поткрепљује своје излагање илустрацијама, сликама Медуна, Лике, Пашманског канала, Посушја и другим локацијама.
-Наши археолози су то датирали на период прије 500 година. Када је дошао Ц 14, утврђен је период прије 1 500 година. Онда откријемо да је либурна наша бродица, која плови буром и преузео је читав антички свијет. Многи ти значајни локалитети су временом затрпавани.
Бришу се трагови цивилизација, коју је Наталија Принци у књизи „Ардуба, доказ из тишине“ назвала деменција меморија (dementia memoria), у случају несталих народа и 80 градова из римског периода у Далмацији. Римске легије су извршили геноцид над старосједиоцима, аутохтоним народом, од Теуте до Батона, а да званична историја чути.
У побуни читавог Балкана против империје римске, доста је народа страдало, племена нестала, неке су земље ослобођене али не и упоришта римских легија у Солину, Сиску и Сремској Митровици, прича он и подсјећа да са ових простора потиче укупно 22 римска императора, од којих је 18 из Србије.
Шарић се осврнуо и на бројне градине, стијене од 150 тона, мегалите као што су далматинска Асерија, Варварија, Даорсон код Стоца, а истиче се Медун код Подгорице са мегалитским системом утврђења…
-Једноставно данас немамо одговор како су то радили, преносили тоне стијена у једном комаду, запитао се он.
Шарић је изузетно присутан и прихваћен на друштвеним мрежама и алтернативним каналима, медијима говори хронолошки о историјским периодима од предантичког, античког и доба хришћанства до данашњице и свих рефлексија на садашња збивања у региону и свијету.
Из публике постављали су питања Шарићу, који је подијелио први пут нека своја сазнања, али и открића. Говорио је о јединственом подручју Дубровника, Конавала, Цавтата и обичајима који дијеле са осталим, о навикама, сличностима, људи на ширим просторима. Исти обичаји, лексика, топоними, свједоче о јединственом простору.
Пераштани су били познати по рударству и поморству, имали су флоту на којој су им завидјели и Млечани. Једно од најхрабријих илирских племена. Задржали су традицију и ту се види континуитет духовности мјеста. Предстоји још доста истраживања да се проникне у историјске дубине. Пуно је још неистражених локалитета и то су трагови по којима треба ићи и откривати богатства, која се скривају на овим нашим, просторима Балкана и шире.
Вече је протекла у лијепом дружењу са овим младим човјеком који одвео својом причом макар закратко у далеке предјеле и времена из којих потичемо сви који смо рођени на брдовитом и немирном Балкану. Мултидисциплинарним проучавањем историје, пратио је те трагове прошлости и дошао до сазнања, које је подијелио па прихватили или не – чињеница је да никог није оставио равнодушним.
Подсјећамо, да је теолог и историчар, Горан Шарић, студирао је на протестантском АТФ-у и на Католичком богословском факултету у Загребу, гдје је завршио основне и мастер студије, филозофско-теолошки смјер. Аутор је научних чланака у разним публикацијама.
Гостовање Горана Шарића, омогућено је договором директорице ЈУК „Херцег фест“ Татјане Атељевић и директора Културног центра Новог Сада Бојана Панаотовића.
