Затрпани хидротехнички тунел у Мојдежу и зарастао улаз у Поткоп свједоче да се у овом напуштеном објекту ништа не дешава, јер су након 19 година од покретања клизишта, сви напори да се спријечи даље урушавање – остали без резултата.
Мјештани Мојдежа и даље страхују од евентуалног активирања клизишта, пошто су све активности на санацији тунела Поткоп обустављене и, умјесто спојени, стари и нови тунел Поткоп остали су урушени.
И поред тога што је Влада ангажовањем грађевинске фирме Врдник – до посљедњих активности фирме Би Код на санацији тунела 2019. године, уложила преко два милиона еура, ништа се није промијенило. Машине и радници су отишли и оставили урушени тунел, који је требало да споје са старим Поткопом.
Доброг познавалац прилика око Поткопа, мјештанин Мојдежа Милорад Велаш који је од почетка био укључен у рјешавање овог проблема, казао је за РТХН да осим евидентне материјалне штете и физичких оштећења на кућама, финансијска процјена штете никада није урађена. У фебруару 2007. године око 40 мјештана Мојдежа је поднијело тужбу против државе за надокнаду штете, и до данас нису добили повратне информације.
-Никаквог помака нема ни по овом питању, па су промијенили адвоката. Мјештанима никада није обезбјеђена финансијска помоћ, како би санирали оштећења, већ су од свог новца плаћали поправке на домовима и имањима. Такође, никада није утврђен кривац за покретање клизишта, приликом чега су страдале куће и имања породица Вилов и Поробић, констатовао је Велаш.
Велаш истиче да неко мора сносити одговорност за штету нанесену селу и његовим житељима. Од нове власти на државном нивоу очекује да се позабави Поткопом и хидротехничким проблемом мјеста, гдје се спајају мојдешка изворишта, на стручан начин а не као до сада, како каже, у интересу концесионара.
-Све позиције знам, имам сву документацију. Надам се да је техничка документација у Влади, некада Дирекцији за јавне радове, сада Управи за капиталне пројекте, како би могли да наставе активности у циљу коначног рјешења проблема на спајању новог и старог Поткопа.
За наставак посла неопходно је започети детаљно научно-геолошко истраживање, које ће дати одговор на који начин преусмјерити воду, у циљу спречавања појаве клизишта. Такво истраживање је неопходно да би се ушло у израду главног пројекта за радове друге фазе, саопштили су раније за РТХН из Управе јавних радова.
Велаш подсјећа да су се на санацији хидротехничког тунела смјењивали бројни извођачи, а уложено је преко два милиона еура, но до рјешења се није дошло. Након радова компаније „Би код“ из Подгорице, у организацији тада Дирекције јавних радова, посао је прекинут 2019. године, јер се тунел стално урушавао, па нису спојени стари и нови Поткоп, што би елиминисало узроке евентуалног покретања новог клизишта у Мојдежу.
– Доласком до бране у старом тунелу који је радила фирма „Врдник“ 2005.године, сагледали би стање у циљу рјешавања проблема и изналажења начина како би спријечили даља урушавања. Код обилнијих падавина можемо очекивати катастрофу, јер кад дођу велике кише, кроз чеп на 600 метара Поткопа излази и пет кубика воде на површину. Овим обрушавањима дошло је до спајања свих тих подземних водотокова, чему треба додати и воде Пресјеке. Подземне воде, умјесто да пролазе кроз тунел, круже изнад кућа у селу и могле би да изазову ново клизиште, упозорио је Велаш, који као једно од привремених рјешења предлаже отварања шахта испред Поткопа, како би велике количине воденесметано отицале.
Подсјећа, да на санацији клизишта није суштински урађено ништа. Током прве фазе радова која је окончана у октобру 2015. радници „Би кода“ прокопали су нови тунел у дужини од 197 метара. Радови су извођени у организацији Дирекције јавних радова, а инвестиција је била вриједна око 852 000 еура. Радници „Би Kода“ на градилиште су се вратили 2017. године, за шта је из државног буџета опредјељено још 286 000 еура. Kада су стигли до позиције двоструких водних врата, дошло је до првог обрушавања, а потом се земља обрушила још шест и више пута. Приликом извођења радова на спајању тунела, у контактној зони флишне и стијенске масе, требало је бити врло обазрив, да не би дошло до обрушавања.
Због сталног урушавања тунела није окончан посао спајања старог и новог Поткопа, што би елиминисало узроке евентуалног покретања клизишта на ширем подручју. И даље постоји реална опасност од покретања новог клизишта а да посљедице оног из 2004. године, још нису сасвим саниране, када су страдале куће, имања, инфраструктура, 1000 стабала маслина на око 12,5 хектара земљишта, које је неповратно уништено, подсјетио је Велаш.
Из РТХН послали смо питања Управи за капиталне пројекте, како би добили информацију о судбини пројекта санације хидротехничког тунела Поткоп, коју је инвестирала Дирекцији јавних радова од 2015. до 2019. године. Четири године послије, а 19 од покретања клизишта, још увијек се не зна да ли ће бити настављена и каква је ситуација у тунелу Поткоп.
