Поводом Међународног дана здравља, ресорни министар Драгослав Шћекић је најавио да се ове године враћа значајан број љекара са специјализације и субспецијализације, па ће у другој половини године бити ојачан здравствени систем Црне Горе.
Гостујући у Бојама јутра ТВ Вијести он је истакао да је јавно здравство запостављено и да имамо систем који се свјесно урушавао из интереса да се јачају неке друге сфере здравственог система, говорећи о одређеном сегменту приватног здравства. Министар је казао да се у Дому здравља Херцег Нови уводи ред, да се све ради на томе да Болница Мељине буде функционална и да ће држава сачувати Институт Игало.
Kао велики проблем истиче недостатак педијатара, посебно у општинама на сјеверу.
Шћекића изненађује податак колико љекара се налази на евиденцији Завода за запошљавање.
-Ако нема конкретних разлога зашто нису у здравственом систему, онда бих волио да попричам са њима и сигуран сам да ће наћи ангажовање за њих, поручио је Шћекић.
Сви апотекарски ланци одазвали су се пројекту „Стоп инфлацији“, а Шћекић наводи да се тај социјални осјећај приватника према грађанима за похвалу.
– Има једна палета љегова који су у свакоденвној употреби. Тим Министарства здравља је са поменутим ланцима дошао до договора, цијене неких љекова ће бити са маржом 0. У четвртак ћемо већ знати која је цијена којег лијека, рекао је Шћекић.
Он је истакао да Црна Гора има најраспрострањенију и најквалитетнију листу љекова у Европи.
-Толика је палета понуда љекова које грађани могу подићи на рецепт, то нема у региону. Има и оних који су скупљи али морамо схватити да је Црна Гора мало тржиште и да се одређеним добављачима не исплати да их пласирају на наше тржиште по нижим цијенама.
На питање гледатељке ТВ Вијести како министар мисли да побољша ситуацију када комуналног полицајца поставља за директора Дома здравља Херцег Нови који, како тврди, терорише раднике, Шћекић каже да је запосленима проблем што се заводи ред.
-Потпуно сам упућен у ситуацију Дома здравља Херцег Нови. Прије свега непристојно је карактерисати човјека на такав начин, он је магистар права и радио је низ одговорних послова. Па шта ако је био комунални полицајац? Њима је проблем што се заводи ред. Он ће да врати углед Дому здравља који је значајно урушен. Проблем је онима који не могу да долазе на вријеме на посао, да сједе у ординацијама, што је мањак у благајни… Покушавају да скрену са тема које су проблематичне, рекао је Шћекић.
Шћекић је казао да се показало да је одлука о спашавању Мељина показала као добра.
– Министарство и Фонд здравственог осигурања препознао је искључиво да је ријеч о потребама грађана. С обзиром да је Болница била толико урушена нисмо је могли формирати као посебну установу, већ у окриљу которске болнице рекао је Шћекић.
Како је рекао Болница сада мора да послује по правилима која важе за остале јавне здравствене установе.
-Ми у овом моменту не можемо да дозволимо да долазе љекари из Београда, да се плаћају авионске карте, дневнице, смјештај по много већим цијенама него што је то у јавном здравству. Ми овог момента обезбјеђујемо да из КЦЦГ и других болница широм Црне Горе долазе љекари на испомоћ у Болницу Мељине. Све радимо да вратимо основно функционисање Мељинама. Обезбиједили смо средства, није лако то све буџетски одрадити али сигуран сам да ће у наредних мјесец болница функционисати без проблема, казао је Шћекић.
Како је рекао планирано је упошљавање још око 20 радника поред оних 100 који су већ прешли у систем јавног здравства.
Министар Шћекић тврди да је Институт црногорски бренд и да ће га сачувати.
-Много смо урадили, формирали смо радну групу на Влади, али менаџмент није одговорио улози, прави додатне проблеме, погрешним информацијама пребацује одговорност на Владу која није направила 40 милиона дуга. Унапријед смо им платили неке услуге, али суштина за Институт је обезбјеђење консулатанске куће која ће направити пресјек у ком правцу да се иде да би био одржив. Запослено је преко 500 људи, а само 30 одсто медицинског кадра. То говори о одговорности свих оних који су се у претходном периоду односили на такав начин према Институту Игало. По признању менаџмента један дио запослених уопште не долази на посао. Замислите да се константо иде у губитак, можда неко жели и стечај, а неки људи уопште не долазе на посао а примају плату, казао је он.
Први корак Владе била је уплата за плате и намирење дуга неким добављачима.
-Донијели смо закључке да се обезбједи консултантска кућа која ће направити пресјек, гдје ће преко Министарства економије да се обезбједе средства уз помоћ Министарства финансија, како би могли предузети даље кораке, закључио је Шћекић.
