„Мирку Комненовићу у част“ назив је изложбе која је јуче отворена у Градском музеју, породичној кући коју је овај велики хуманиста, дипломата, родољуб завјештао граду. На овај начин Општина Херцег Нови, Секретаријат за културу и образовање и Градски музеј и галерија, подсјетили су на живот и прегалаштво Мирка Комненовића и обиљежили годишњицу његове смрти.
Име најпознатијег начелника Херцег Новог, чији је мандат трајао од 1930. до 1935. године, обиљежило је не само историју и развој нашег града, већ и много шире – стање у региону и геополитичка превирања тог доба утицали су да Комненовић себе утисне у тијесне историјске редове из којих и дан данас можемо, и морамо, учити лекције истинске хуманости, пожртвованости и патриотизма, казао је предсједник Општине Херцег Нови Стеван Катић отварајући изложбу.
– У свом друштвено-политичком ангажману показао се изванредним на више поља: од обављања функције министра физичког васпитања народа и заступника министра социјалне политике и народног здравља у ондашњој држави, до оснивања и надзирања земљорадничких задруга на подручју Херцег Новог и Боке которске. Био је неко ко је са свим својим способностима покушавао, и успијевао, подићи развој привреде и економије, те у великој мјери оснажио културни и просвјетни утицај на херцегновску заједницу.
Управо због таквог дјеловања и немјерљивог Мирковог значаја, историја памти не само његове заслуге, медаље и ордења, већ често и оне ствари које нису на понос, казао је Катић
– У овом случају, италијанској окупаторској сили која је 17. априла 1941. године, ни непуних 20 дана након Миркове смрти, захтијевала да се отвори његов гроб како би се увјерили да он стварно није више међу живима. Иако такво чињење изискује сваку осуду, тај потез био је потез окупатора и очајника, пред моралним и политичким титаном какав је био Комненовић. Херцег Нови ће увијек памтити лик и дјело Мирка Комненовића. За сва његова доброчинства, за исказану љубав према Херцег Новом, захвалност ћемо исказати постављањем његовог споменика на једној од централних позиција у граду. Подсјетићу овом приликом да је локална самоуправа спровела међународни конкурс за скулпторско рјешење посвећено Комненовићу, које се ради по идеји првонаграђеног на конкурсу, академског вајара Зорана Ивановића из Србије.
Мирко Комненовић је личност која је обиљежила историју Херцег Новог прве половине 20. вијека до 1941. Скоро да нема националног, економског, културног и спортског пројекта којем није дао свој допринос, рекао је публициста Небојша Рашо.
-На почетку 20. вијека заједно са предузетницима из Херцег Новог забринути најездом странаца, желећи да новац зарађен у Херцег Новом ту и остане и да се при том отворе нова радна мјеста за домаће становништво радио је на економском препороду Херцег Новог као значајне туристичке дестинације. Резултат тог рада био је хотел Бока са централним гријањем, врућим купкама и свим потребним комфором, задуго један од најљепших хотела на Јадрану. Око хотела установљен је на далеко чувени парк о коме су писали научници-ботаничари, истакао је Рашо.
Премда је доста тога познато и речено о Мирку Комненовићу, о добру и доброчинитељу треба говорити када год се за то укаже прилика, казала је директорица Градског музеја и галерије Гордана Крунић.
– Мирко Комненовић је један од њих. Вјерујем да сви имамо посебан осјећај када говоримо о човјеку у чијој се кући налазимо и који је све што је стекао оставио народу и граду Херцег Новом. Вечерашњој изложби су претходиле бројне активности које је покренула Општина Херцег Нови, а једна од њих је конкурс за идејно скулптурско рјешење спомен обиљежја Мирку Комненовићу. Изабран је рад Зорана Ивановића из Београда чије идејно рјешење скулптуре, по мишљењу жирија, плијени интелектуалним, визионарским и достојанственим духом, баш онако какав је и Мирко био, човјек који је уживао поштовање у свом граду, држави и шире. Израда је у току и очекујемо да ћемо се скоро окупити и открити спомен обиљежје нашем суграђанину који је животом, визионарством посланика и начелника град градио по мјери своје, али и будућих генерација, казала је Крунић.
Отварању изложбе, која је доступна публици до краја априла, присуствовали су и конзул Републике Србије у Црној Гори Мићо Роговић, предсједник Општине Тиват Жељко Комненовић, потпредсједник Општине ХН Мирко Мустур, секретарка за културу и образовање Ана Замбелић Пиштало.
