Привредна комора Црне Горе, Америчка привредна комора, Црногорско удружења послодаваца, Савјет страних инвеститора и Удружења банака ЦГ упутили су допис министру финансија Александру Дамјановићу у којем апелују да повуче из процедуре Нацрт закона о солидарном доприносу.
Нацрт закона о солидарном доприносу видимо као додатни облик кажњавања компанија које успјешно послују након дужег периода изузетно нестабилних прилика. Сматрамо да је још једна потврда додатног оптерећивања и урушавања позитивног пословног амбијента у Црној Гори.
Како је поменути нацрт закона на јавној расправи, црногорска пословна заједница још једном жели искористити прилику да укаже на чињенице које су изузете приликом креирања текста закона и његовог образложења, а које су директно на штету компанија у Црној Гори.
-Све економије које се развијају у складу са најбољим праксама своје политике креирају у циљу привлачења и задржавања реномираних, друштвено одговорних компанија, те као приоритет имају подршку комплетној привреди да превазиђе веома изазовне прилике условљене глобалним економским токовима. Честе измјене законских рјешења креирају додатну непредвидљивост пословног амбијента. Уводи се ретроактивна примјена закона, која посљедично креира несигурност пословног амбијента и неповјерење према доносиоцима одлука, те онемогућава компаније да планирају своје пословање. Дестимулише се даљи раст и развој компанија, а посебно привлачење инвестиција које би омогућиле већи број нових радних мјеста и додатне приходе за државу. Шаље се порука страним и домаћим инвеститорима да смо држава која умјесто да гради систем који подстиче најуспјешније компаније и најбоље пословне праксе, очекује од таквих компанија да носе терет мањкавости цјелокупног економског система, те их практично „кажњава“ за остварене успјешне пословне резултате. Негативно се утиче на инвестициони рејтинг државе, јер Црна Горе постаје мање привлачна иностраним, успјешним компанијама, које ће прије бирати да оснују компанију у државама региона које немају високе и разноврсне намете, а које су и по величини свог тржишта атрактивније у односу на Црну Гору. Приходи од солидарног доприноса у Црној Гори би припали Фонду за здравствено осигурање Црне Горе, те су сврха и намјера за доношење Уредбе и спорног закона различите. За превазилажење проблема насталог укидањем обавезе плаћања доприноса за здравствено осигурање потребно је наћи дугорочно и одрживо рјешење, кроз мјере које би имале далекосежне ефекте, а не само ад-хоц мјере за 2023. и 2024. годину, како је предвиђено спорним Нацртом закона.
Црногорска бизнис заједница је спремна да се укључи и оснажи капацитете доносилаца одлука у процесима рјешавања сложених економских прилика и изазова са којима се Црна Гора суочава. Међутим, то никако не значи доношење једностраних рјешења која угрожавају и ограничавају пословање компанија које се са правом могу назвати покретачима црногорске економије. На крају, желимо још једном апеловати на Владу Црне Горе да озбиљно сагледа и уважи изнесене аргументе, те повуче из процедуре Нацрт закона о солидарном доприносу, наведено је између осталог у допису.
