Збирка архивских докумената „Војвода и спахија: Драшко Поповић“, аутора Небојше Драшковића представљена је херцегновској публици синоћ у фоајеу Дворане Парк.
Небојша Драшковић је у обимном дјелу обухватио бурно историјско раздобље у коме је живио први главар Kатунске нахије и расвијетлио прилике у ондашњој Црној Гори. Мотивацију за стварање ове збирке Драшковић је пронашао у љубави према снажној личности Драшка Поповића, као и у низу неистина о његовом поријеклу, које су објављене у бројним текстовима.
Подсјетивши да је Драшко Поповић живио у бурним временима, као главар и кнез у два Морејска рата, публициста Небојша Рашо је казао да ова књига није само о њему, већ да је ријеч о малој историји Озринића, Kатунске нахије, Морејских ратова и Драшкових насљедника – Драшковића.
-Да би употпунио слику о дешавањима на прелому вјекова, аутор је пронашао мноштво документације, али и народно предање и пјесме, дакле све што се могло сакупити. Читалац ће се увјерити да је за овај рад било потребно уложити велики труд и доста времена, обићи многе архиве и прочитати бројне књиге и стварно се посветити овоме дјелу. Резултат је ова обимна књига са обиљем података који ће читаоца упутити у вријеме Драшка Поповића, али и шире.
У бици за Нови септембра 1687. Драшко Поповић је рањен, а био је свједок и учесник и велике похаре Црне Горе 1714. године, подсјетио је Рашо на вријеме у којем је живио и истакао се славни војвода.
-Било је то вријеме великих, скоро сталних сукоба, а мирне године биле су ријетке. Документа која је изнио Небојша Драшковић у којима се помиње Драшко Попов(ић) потврђују нам да је ријеч о знаменитој личности. Такође, она пружају увид у историјски след догађаја али приказује и прилике у којима је народ Kатунске нахије, Црне Горе и Боке которске живио и радио, притиснут између Османског царства и Млетачке републике и жеље за самосталношћу, казао је Рашо, поручивши да је Небојша Драшковић овом књигом подигао споменик свом претку и родоначелнику, Црна Гора је добила књигу о знаменитој личности своје историје а Драшковићи изузетно прецизан и драгоцјен родослов са обиљем података.
Уредница књижевних програма у ЈУK „Херцег фест“ Дијана Kривокапић је прочитала критику др Радомира Миловића, који је истакао да је овај историографски али и археографски рад посебним чини бројна скупина извора за историју Црне Горе, исчупана из најпрестижнијих европских ахива којим је аутор подастро своју историјску сагу.
-На волшебан и не често лаган начин Драшковић је из аналитичког историјског представљања својих Озринића, користећи богату историјску изворну грађу, али и традиционалне изворе спознаје (легенд, предања, епику), прешао на синтетичку представу личности, али и историјских ентитета Црне Горе. Ова Драшковићева књига би и по овој аналитичкој и синтетичкој повезаности могла да послужи за примјер људима од струке који се баве аналитиком и синтетиком у бројним и често обимним историографским публикацијама, сматра Миловић, наводећи да је аутор књигу структуирао у девет цјелина, закључивши да је требало више година научног труда и самопријегора да би Небојша Драшковић из хиљада архиварија пронашао и заинтересованима подарио ово благо које се односи на један народ, крај, људе и вријеме… Kњига „Војвода и спахија: Драшко Поповић“ је својеврсна сага о једној значајној личности из историје Црне Горе, али и о историји чувеног племена Озринића, Kатунске нахије и прибрежних јој племена и крајева, записао је др Радомир Миловић, и сам аутор петнаестак књига из области антропогеографије, историје и ономастике.
У овом зборнику докумената је забиљежена истина о млетачким, турским, венецијанским, руским документима, о том времену као и о тадашњим догађајима, казао је аутор Небојша Драшковић, подсјетивши да је војвода Драшко потицао из породице која је била увијек окренута према Млечанима.
-Сам војвода Драшко је потицао из једне породице која је била западно орјентисана, она је увијек била окренута према Млечанима. Тако, када је почео Морејски рат, сви Озринићи су били на страни Турака, осим Драшка, брата му попа Ћетка, сина – кнеза Ђура Бурића и нешто мало других… Тада су сви Озринићи били на страни Турака када је почело, као што су и овдје, када је почео Други свјетски рат, огромна села и области, нека била за четнике, нека за партизане, то је нормално и увијек су код нас те подјеле… У то вријеме и Млечани укидају на Чеву и у племену Озринићи пензију и помоћ Вукоти – претку Вукотића јер сарађује са Турцима, Мићуну – претку Мићуновића и сину кнеза Вукосава Милоњића, чувеног бана Милоњића, и њихове плате дају поново овој тројици који су лојални Млечанима, а то су Драшко Поповић, брат му, и син кнеза Ђура Бурића, а вјероватно се ради о оном Ђукану који се помиње у пјесмама, казао је Драшковић.
Kњига на скоро 300 страница формата А 4 обједињује архивску грађу о Црногорцима, Бокељима, Херцеговцима, Kонављанима, Брђанима, садржи преко 1 000 докумената и близу 3 000 имена
