Топаљско херцегновска црквена општина, Kоло српских сестара, Српски Соко Херцег Нови, представници Општине и грађани одали су почаст жртвама НАТО бомбардовања прије 24 године.
У Цркви Вазнесења Господњег на Топлој служен је парастос за све пострадале током напада земаља НАТО алијансе на тада Савезну Републику Југославију 24. марта 1999. године – у присуству бројних вјерника, представника Општине Херцег Нови и јавног и културног живота града.
Парастос је служило бројно свештенство, након чега је архијерејски намјесник херцегновски протојереј ставрофор Обрен Јовановић упутио бесједу на помену невиним жртвама у НАТО бомбардовању СРЈ:
– Бомбардовали су СРЈ из само њима знаних разлога. Нама је Бог дао један посебан дар, да се најљепше и најблагословеније спасавамо мучеништвом од св. Јована Владимира, зетског краља мученика па преко свих светих краљева народа Божијег из диптиха светих нашег народа је највише мученика…Многи су били проповједници Јеванђеља Христовог, носили су јеванђељску ријеч од краја до краја Васељене, па их је затим Господ препознао и дао им дар мучеништва.
А дар мучеништва се даје срчаном, храбром народу, који зна да постоји и на страшном мјесту да стоји уздигнуте главе пред оним који га напада а погнуте пред Богом. То мучеништво је велики дар и када је крв мученика сјеме за нове хришћане… Историја нас учи да често у мирним и мирондопским временима заборавимо на Бога, истину вјере своје и на оне мученике, који су страдали за нас. Очигледна да нема другог начина да нас Господ врати на тај пут истине, правде и љубави, него кроз страдање и мучеништво.Тежак је то крст…
Човјек не живи да би дуго живио него да би кроз овај живот задобио Царство небеско.
Бомбардовање је започело због Косова и Метохије. Видимо да непреболна рана траје и до наших дана. Видимо ову невољу која се надвила над народом, који је остао вјерно да чува огњишта на Косову и Метохију, да чува краља Св. Стефана Дечанског, св. Јоаникија Девићскога, да чува чивоте архијепископа и патријараха српских, да чува оне дивне старице монахиње у Пећкој патријаршији, Зоћишту и свим другим манастирима у којима монаси живе. И онај дивни благословени народ сви су заједно исповједници наше вјере. Они су мученици овог времена. Нису само мученици они који физички пострадају, него и начин на који они живе и битишу. Начин на којих их угњетавају они који живе са њима и дјеца, која не смију да изађу иза бодљикаве жице и бојазан када изађу из куће…
Сви косовски божури изникли су на Косову пољу, а то је из крви мученика косовских. Колико је наших ђедова и прађедова ишло да ослобађа у балканским ратовима Косово и Метохију…Па и њихова крв је тамо проливена и у нашој крви тече крв тих светих мученика. Под стегама овог савременог свијета смијемо ли да се одрекнемо Косова и Метохије тог најсветијег дијела српске земље, поручио је, између осталог, у бесједи отац Обрен Јовановић.
Парастосу поводом Нато бомбардовања поред осталих, присуствовали су потпредсједник Општине Мирко Мустур, секретар за друштвене дјелатности Митар Кисјелица, одборници Зоран Лазаревић и Јован Суботић.
Подсјећамо, прије тачно 24 године, први удари у оквиру НАТО агресије на тадашњу СРЈ почели су око 20 часова. Бомбардовање без одобрења Савјета безбједности УН, а по наређењу генералног секретара НАТО-а Хавијера Солане, трајало је 78 дана. И данас се сјећамо мале Милице Ракић из Батајнице, труднице Љиљане Спасић из Ниша, 16 радника РТС-а и свих осталих жртава НАТО бомбардовања. Убијено је 1. 100 припадника војске и полиције. Процјењује се да је погинуло око 2.500 хиљаде цивила, мада прецизна листа жртава још није утврђена.
Борбени авиони Сjеверноатлантске алијансе узлетали су са бродова у Јадрану, из ваздухопловних база у Италији, из база у западној Европи, а касније и из САД.
Тадашњи командант аеродрома Голубовци генерал у пензији др Лука Кастратовић наглашава да је бомбардовање почело у 19.45 гађањем више циљева широм СР Југославије.
-У Црној Гори то су били гарнизон Даниловград, касарна гдје је погинула прва жртва војник из Београда, аеродром Голубовци, рт Арза и наше станице ВОЈИН на Ловћену , по Копаонику и по цијелој Србији, наводи Кастратовић,а преноси Светигора Прес.
Бомбардовање Мурине 30. априла 1999. сматра се једним од најтежих злочина током НАТО агресије на СР Југославију. Авијација је тада са десетак пројектила бомбардовала мост на Лиму који се налази у центру варошице. Страдало је шест цивила, од чега троје дjеце.
Погинули су ученици Основне школе „Петар Дедовић“: Мирослав Кнежевић, Оливера Максимовић и Јулијана Брудар ; радник школе Вукић Вулетић , пензионер Манојло Коматина и домаћица Милка Кочановић.
