Данас је Свјетски дан вода, који треба да нас подсјети на важност воде за људски живот, њену незамјенљиву улогу за сваку врсту живота на планети, али и да опомене на смањење количине воде за пиће, и уопште, на све мање квалитетне воде на Земљи, и у нашем окружењу, највише због бахатог и нерационалног односа према овом незамјенљивом природном ресурсу.
Из НВО Еколошко друштво Боке Которске се осврћу и на објаве медија 8. марта, да је на иницијативу новског Водовода у сали СО Херцег Нови одржана презентација сателитског снимања водоводних мрежа са детекцијом губитака, односно кварова на водоводној мрежи.
– На тој презентацији је представљен Kомунални информациони систем, који обухвата даљинску детекцију и гео-информационе системе. Сателитско снимање представља коришћење сателита, који се крећу у континуираној орбити, користећи подручје за подземни продор таласа који детектују све врсте цјевовода и проток воде, са приказима свих кварова на самим цјевоводима. На основу сателитског снимка, речено је, биће израђен Мастер план водоводне мреже са локацијама кварова, на основу чега ће бити могуће планирати и обављати санацију кварова по приоритетима.
Водоводи свих бокељских општина су постигли начелни договор да заједно учествују у трошковима самог снимања, а да сваки водовод ради самостални мастер план за своју мрежу. Висина трошкова је свакако енормна?!! Иста фирма, која је одржала презентацију у ХН, заправо је већ добро позната у ширем региону по овим понудама и нигдје није могла да саживи. Kомпанија „Kолектор Систекс“ (Идрија, Словенија) представља компанију “Утилис” из Израела. За стручна лица, инжењерске профилације, ова метода отвара бројна питања.
1. Сателитска детекција цурења је методологија, која је према ријечима презентатора, развијена за сврху откривања воде на планети Марс. Kако је сателит који је био у власништву НАСА-е, доспио у руке приватне компаније из Израела ?
2. Kонстатујемо да Презентатор не посједује основно знање када су у питању методологије детекције цурења, јер у више наврата када жели да прикаже предности сателитске детекције исту пореди са прецизном детекцијом (тзв. пинпоинтинг)…У нашим приликама, детекција цурења спроводи се по нивоима, тако што се успоставе мјерне зоне, које су опремљене мјерачима протока и притиска који региструју сваку промјену стања у ноћним сатима када је потрошња воде минимална, који су чисти технички губици. Херцегновски “Водовод” је током прољећа и љета 2022. успоставио добар ритам у организацији и успостављању DMA зона и смањио губитке на цјевоводу на ривијери за 42 л/с. Међутим, то је изузетно сложен посао, без којег је процес техничких губитака реверзибилан, тј. губици се враћају. И то се већ догађа у нашем систему…
Закључак: У класичним методологијама, одговорне особе у ВИK-у су обавјештене у првих пар сати након појаве цурења, тако да укупно вријеме цурења обично траје од два до три дана. До краја 2022. брзина отклањања кварова у новском водоводном систему била је преко 95% за кварове дојављене током првих 24 сата. Сада је тај проценат већ у опадању, јер је радна динамика значајно умањена, као и радни мотив и сама организација. У случају презентоване сателитске методологије, вријеме сазнања може трајати између два прелета сателита а они су око 6 мјесеци. Сателитска детекција не показује количину воде, која истиче из цјевовода. Закључујемо да без сазнања о количини воде, која се губи и која ће се уштедити, не може се израдити никаква озбиљна NRW анализа, а самим тим ни очекивати позитивни резултати.
Најважнија, а заправо, скривена, ствар у цијелом овом послу око тзв. сателитског снимања, је достављање базе података о водоводном систему, страним лицима, са свим параметрима: дужине, врсте материјала, пречника, притисака, уграђених пумпи, резервоара, резерви, изворишта, као и о хемијском и миркобиолошком квалитету воде. Вода је незамјенљив природни ресурс, стратешки важан за једну земљу и народ…Дакле, наше базе података о управљању простором већ су у великој мјери доступне страним компанијама, а о води, водоводним системима и ресурсима, још увијек није, срећом, комплетирано то сазнање. Техника сателитског снимања, све и да из висина сними цјевоводе, опет не може да да добре резултате, јер је бар 50% цјевовода, углавном мањег пречника, проведено кроз приватна имања, за које је питање доступности, улазак у сложене имовинско-правне задатке у случајевима кварова, а с друге стране, усљед неадекватне квази-урбанизације простора, остали су затрпани испод накнадно изграђених објеката.
У пословима идентификације цјевовода и смањењу губитака воде у систему најважнији је ЉУДСKИ ФАKТОР. Ова, свакако веома скупа метода, за наше услове и апсолутно ништа не значи уколико нема спремних и обучених људи на терену за бављење откривањем кварова и поправкама.
Новљани, срећан вам Дан вода. Ништа се не може рјешавати брзо, уз то, не треба да будемо лаковјерни и повјерујемо у све понуде овакве врсте, које долазе изван званичних токова струке и науке, поручила је предсједник НВО Еколошко друштво Боке Kоторске Оливера Доклестић, дипломирани инжењер.
