Држава може постати двотрећински власник акција Института „Др Симо Милошевић“ куповином на берзи или откупом од мањинског акционара који има удио већи од 25%, казао је министар финансија Александар Дамјановић на данашњој сједници Одбора за здравство, рад и социјално старање одржаној у Игалу. Контролном саслушању присуствовали су и представници министарстава здравља, економског развоја, директор Фонда за здравствено осигурање, представници Општине Херцег Нови и Института.
Држава, као већински власник, има обавезу према Институту „Др Симо Милошевић“ и без обзира на власничку структуру, неће допустити да ова здравствена установа нестане, већ ће покушати да кроз доступне законске механизме помогну како би могла одрживо да послује, казао је министар финансија Александар Дамјановић. Подсјетио је на структуру дуговања Института које износи око 30 милиона еура, али и на рјешење Управног суда којим је дозвољен наставак приватизације Института.
– У складу са рјешењем Управног суда од 15. септембра прошле године, дефинисали смо комисију за наставак приватизације. Она није формирана и то не значи да ће заиста и доћи до приватизације, јер сада је и дуговање Института веће, казао је министар Дамјановић.
Он је одговорио да право својине над земљиштем Института има само држава и да је немогуће позитивно одговорити на захтјеве да се одређена имовина да у власништво Института. Додао је да стратегију развоја здравственог туризма у ЦГ не види без Института у пуном капацитету.
– Нико не помишља да не стане иза окоснице здравственог туризма какав је Институт. Министарство финансија је отворено за све предлоге, али судске пресуде се морају поштовати јер нико не жели да плаћа велике одштете и пенале, као и законске норме у чијим оквирима морамо радити, казао је министар Дамјановић.
Из Министарства здравља предложили су два дугорочна рјешења, пренио је директор Директората за пројекте, здравствени туризам и иновације Лука Ђукановић.
– Сви до сада тражени и предложени су краткорочна рјешења. За Институт имамо два дугорочна рјешења, један је најмање пожељан – приватизација, а други је реструктурирање друштва које би могло имати два резултата – да имовина остане у државном власништву или да то буде приватно јавно партнерство.
Савјетовао је да је потребно дефинисати дуг, радити на побољшању синергије међу члановима Борда директора, побољшати маркетиншке услуге…
Директор Фонда за здравствено осигурање, др Вук Кадић казао је да је Институту уплаћено 652 хиљаде еура, неопходних за одблокирање рачуна и исплату децембарске плате.
Информисао је да је Институт у прошлој години према осиграницима Фонда остварио 93 хиљаде ноћења, са различим врстама услуга, што је око 3,3 милиона еура, али је уз враћање дугова у претходном периоду, а прије последње уплате, тај износ био близу 4 милиона у 2022. години.
Како је казао, Институту су славу донијели запослени, односно медицински кадар.
– „Др Симо Милошевић“ је препознат по врхунским стручњацима из поља рехабилитације, физијатрије, физикалне медицине. То је оно што морамо да сачувамо. Жао ми је што је ситуација таква да у овом тренутку запослени имају ниже плате од плата њихових колега. Говорим првенствено о медицинском кадру, али и са немедицинским је слична ситуација, наводи Кадић.
Казао је да држава не може да буде већински финансијер Института, који мора да нађе начин да изађе на инострано тржиште, јер су страни држављани веће платежне моћи, а долазе у Игало првенствено због медицинског кадра.
Предсједник Општине Херцег Нови Стеван Катић нагласио је да је Институт 30 година перманентно упропаштаван, као и да се за претходних пет, колико је он на челу града, коначно рјешење не назире.
Очекује, како је нагласио, да држава и ресорна министарства помогну на начин што ће промијенити уговор са Фондом и повећати цијене, јер је немогуће поредити цијене са сличним институцијама у региону.
– Немогуће је да Фонд плаћа за неких 27 или 28 еура боравак у Институту са пуним пансионом и пет терапија на дневном нивоу. Имајући на уму то да данас у било ком хотелу обична једночасовна масажа кошта 50 еура, а ви очекујете да за 27 еура то неко ради – навео је он.
Поновио је да нико од државе не очекује да да новац, већ да услуге плаћа по реалним цијенама, јер је то установа која функционише према тржишним принципима.
Обраћајући се посланицима и политичким партијама Катић је нагласио да се у Управним одборима посебно у институцијама као што је „Др Симо Милошевић“ не могу постављати незнавен кадар.
– Морате имати стручне и компетентне људе, који ће кроз Одбор директора изнијети ову ситуацију, а не да се данас препуцавају хоће ли заузет мјесто, да се не лажемо овдје, представник једне или друге партије, да би неко задовољио свој интерес. Институт није мјесто гдје ће неко задовољавати партијске интересе. Овдје треба вредновати труд, рад и знање, како би дошли до коначног рјешења, поручио је Катић и позвао све да озбиљније и брже приступе рјешавању проблема Института јер је опасност од стечаја реална.
О ситуацији у Институту говорио је и в.д. директора ове установе др Саво Марић и поново указао на горуће проблеме. Истакао је и да не сједе „скршетних руку“ већ и сада траже нова тржишта и покушавају да унаприједе услугу.
Питање опстанка Института је питање опстанка Херцег Новог, казао је предсједник Скупштине општине Херцег Нови Иван Отовић и затражио конктретне одговоре на захтјеве које је упутио локални парламент 1. марта. Додао је да цијене труд који су сви уложили у очувању Болнице Мељине и да се нада да ће и овог пута заједно дјеловати и наћи рјешење за опстанак Института.
Чланица Одбора др Тамара Вујовић запитала је да ли је могуће да држава постане двотрећински власник акција Института, а министар финансија Дамјановић је образложио да за то постоје два начина.
– Ако је то стратешка одлука државе, није немогуће да се дође до двотрећинског власништва. За то постоје два начина – куповина акција на берзи или разговор са мањинским власником који има више од 25 одсто акција, да ли је он расположен да свој пакет прода држави. Први пут причамо да уз паралелни процес наставка тендера по одлуци Управног суда, премда је мој став вредносно другачији, али ово ћемо спровести као људи и видјећемо да ли има интересовања да се овај тендер заокружи јер је сада умјесто 10 милиона, како је било 2020. године, сада потребно преко 40 милиона, казао је министар Дамјановић.
Ако се и оствари подржављење 28 одсто акција, потребно је одредити стратешки пут развоја Института, казала је др Вујовић и додала да сматра да је развој физикалне терапије и рехабилитације прави избор те да не треба да се питају да ли бренд треба да се одржи и настави јер су тим стратешким путем још прије 70 година кренули у Институту.
Предсједник Општине Стеван Катић је поновио да ће са оваквим повећањем цијена Институт и даље пословати са губитком, на шта је директор Фонда др Вук Кадић поново образложио да је предложено повећање цијена око 17% гдје су првенствено водили рачуна о повећању цијена за медицинске услуге, а најмање за ноћење пратиоца.
– Говоримо о услугама које су сада од 30 до 52 еура. Ово су цијене које Фонд плаћа за цијелу годину а највећа фреквенција наших осигураника је у новембру и децембру и фебруару и марту а најмања у јулу и августу. Говоримо о 21 дану а услуге се суботом пружају само ујутру а недељом не, а ми плаћамо као да наши осигураници добијају пун третман 21 дан. Мислим да је Фонд и са те стране изашао у сусрет Институту максимално и говоримо о 93 000 нођења и не могу репер да буду Холанђани и Норвежани јер они долазе од маја до октобра а њихов број ноћења је много мањи него што је наш а да не говоримо о платежној моћи. Ми смо повећали цијене око 17 % а стопа инфлације званично по Монстату 2022. је била 16, 7 % у односу на 2021. и покушали смо и то да исправимо. Немојте очекивати да ми једним актом исправимо оно што 15 година није урађено. Уколико се нађе начина и екстра средстава ми ћемо их уплатити. Нама није циљ да повећамо цијене које ће бити неодрживе. Ово, ја могу да гарантујем, ће бити испоштовано све друго нећу потписати. Говоримо о 600 000 еура на годишњем нивоу, 50 000 на мјесечном више него до сада, редовних примања, казао је Кадић.
Предсједник Одбора Срђан Павићевић захтјевао је од свих институтуција да сачине извјештаје и дају реалне предлоге како је могуће ријешити проблем Института и омогућити му одрживо пословање. На следећу сједницу која ће бити одржана у Подгорици, биће позвани и представници мањинских акционара са удјелом већим од 25 одсто.
