Након више од двије године рестаурације у Центру за конзервацију и археологију Црне Горе на Цетињу, двадесет икона је враћено у Градски музеј „Мирко Комненовић“.
Уз неопходне припреме овај пројекат је почео 2019. године, казала је директорица ЈУ „Градски музеј Мирко Комненовић и галерија Јосип Бепо Бенковић“, Гордана Крунић.
-Доласком икона са рестаурације, не само град Херцег Нови, већ и Црна Гора са поносом може да каже да има 20 нових конзервираних икона. Општина Херцег Нови нам је помогла у писању пројекта, Секетаријат за културу и образовање финансисијски подржао израду кутија за иконе, а највећу заслугу за овај пројекат дугујемо америчкој амбасади у Подгорици, која је кроз програм малих грантова, за заштиту културних добара опредијелила износ од преко 44.000 долара, казала је Крунић.
Објаснила је да им предстоји припрема концепта изложбе.
-Планирамо да изложба буде отворена крајем априла у Галерији „Јосип Бепо Бенковић“. Затим ће бити стална поставка у музеју, али повремено ћемо напуштати своју базу јер имамо заинтересованост да се оне представе у галеријама и музејима у другим градовима.
Током 2024. године, планирано је да изложба икона буде организована и ван граница Црне Горе, јер како је објаснила Крунић оне су заштићено културно добро и прелазак границе изискује одређене припреме и законом предвиђене активности.
Конзерватор-рестауратор Лабуд Јакшић из Центра за конзервацију и археологију казао је за РТХН да су прије више од двије године у сарадњи са Музејом и галеријом из Херцег Новог добили задатак да одраде 20 ријетких и познатих икона.
– Конзервација је била врло захтјевна. Било је више проблематике од црвоточног носача икона до љуспаног бојеног слоја које ми конзерватори не желимо да видимо на културним добрима. Пошто имамо извандредан конзерваторски кадар, успјешно смо завршили посао за двије године и неколико мјесеци и иконе враћамо на њихово мјесто у херцегновски Музеј и галерију. Рестаурација је била захтјевна, али ништа није било другачије него што радимо деценијама. Проблематика није непозната, него у границама што смо до сада радили и зато нам је био олакшан посао, објашњава Јакшић.
Посао није излазио из оквира оног на чему ресторатори конзерватори раде деценијама.
– Било је икона које су биле доста оштећене, посебно дрвени носач. Било је подљуспавања, бојеног слоја заједно са туткалном подлогом. Тај дио на којем је боја постављена, мора да се врати да буде фиксирана при дрвету. Ту је било проблема. Рађено је традициноналним методама, са воском и другим. То је импрегнација дрвета а уједно и фиксирање бојеног слоја и грунда при дрвеном носачу.
Објашњава да се у поступку рестаурације почиње са неком документацијом или фотографијом експоната.
-Са праћењем затеченог стања, ради се чишћење и узимање узорка дрвета. Тај визуелни први преглед одлучује шта ће да се ради. На великом броју ових икона рађен је потпуно нови дрвени дио, попречно постављен на полеђину иконе који не дозвољава да се дрвене табле раставе, јер су рађене из више дасака. Скоро су сви били у лошем стању, црвоточни. Урадили смо потпуно нове, а углавном се ради од липе. На иконама се ретуширају само партије са тканином, са драперијом, позадина да се добије уједначени тон, образложио је Јакшић.
Одабрани скуп икона датира из периода 18. и 19. вијека. Оне већином припадају Бококоторској иконописној школи Димитријевић – Рафаиловић, а мањим дијелом грчком, италокритском, грчко – византијском, византијско-српском и руском иконопису. Оне иконе које се без сумње приписују Бококоторској школи оцјењују се као највриједније и као истински драгуљи Збирке икона Градског музеја. Свих 20 икона чувају аутентичан ликовни израз времена и школе у којој су настале. Мада нису генерално ријетке унутар своје школе, због затворености и коначности школе одређеног умјетничког и стилског израза, оне су од велике вриједности.
Како је раније објављено на Фејсбук страници „Музеј и галерија Херцег Нови“, процесом рестаурације и конзервације је обухваћено 20 икона прикупљених откупом у период од 1951. до 1959. године, а стављених под заштиту 1962. године.
